Пијаца је Порт де Ванвес, робна кућа „Лафајет”, а између њих су и Лувр, и Орси, и Ајфелова кула, и давно затворени чувени ресторан „Максим”, и недедавно изгорели Нотр Дам...
На пијаци ћете добити много доказа да је Париз био и остао светска престоница културе, а робна кућа – да јесте планетарни центар моде. Све те доказе, додуше, можете добити и у Лувру, Орсију, или на Шанзелизеу када је мода у питању, али пробајте да кренете од пијаце, па да успут посетите и велике музеје и светске атракције...
Ко је дошао да спава у Граду светлости? Па, мало ко. Због тога предлажемо да на улазу у хотелски ресторан будете још пре пре 6.30, а чим кувари и сервирке заврше посао, одмах и брзо попијте јутарњу кафу и звршите доручак па на метро. Добро је да на пијацу Порт де Ванвес стигнете до 7.30, али ни мало закашњење није велики проблем. Ако хоћете само да гледате, онда и не морате тако да ураните, али ако хоћете нешто и да купите, и то релативно јефтино, онда ранораниоци најбоље прођу.
А шта се може купити и видети? Па готово цео свет у понуди. Уз много среће натрчаћете и на нешто из Србије. Париз је већ 100 година мамац за српске сликаре, а највећи од њих тамо су проводили године па теоретски нешто може залутати и на пијацу антиквитета. Ако не нађете слике великих српских сликара, има постера из Првог светског рата који имају много везе са Србијом.
Не морате, наравно, да јурите само оно што је наше јер има уметничких слика сликара који нису успели у Паризу, уметника за које је мало ко чуо, а чији радови свакако нису за бацање.
Ако хоћете да нађете нешто добро и јефтино од дела примењене уметности, онда гледајте оно што није француско. Лалик, Дом или Гале стакло је прескупо, Маси керамика такође... Међутим, јефтино се може купити сецесијско стакло из Аустрије или Чешке, бидермајер порцелан и сребро из добрих радионица Централне Европе... Ако ништа и не купите, на тој пијаци можете видети готово целокупну историју примењене уметности Европе од краја 18. века до данас. На то све треба додати кинески порцелан, бронзу и јапанске графике. Свега има, а једина препрека за куповину је потврда аутентичности. Шта је право, а шта „фејк” – мораћете да се уздате у властито знање и спремност на ризик.
После пијачне туре најбоље је опет отићи на метро и пребацити се до станице која је најближа музеју Орси да би се тамо сачекало у реду и погледала вероватно једна од најбоља поставка модерне и примењене уметности на свету.
У Орсију су нека од најчувенијих дела Сезана, Ван Гога, Гогена, Манеа, Монеа, Лотрека, Бонара... буквално модерна уметност на једном месту, приде с делима сликара који претходе импресионизму.
Ту је и модерна примењена уметност Европе, тачније арт нуво намештај, стакло и керамика, настали у француским, немачким, белгијским, аустријским и чешким радионицама на почетку 20. века. У Орсију можете и да ручате па после краћег одмора да уследи наствак пута. Ако из Орсија ударите десно према Латинској четврти, видећете по уличицама на десетине врхунских галерија које продају дела савремене уметности. Ако се одлучите на шетњу од Орсија поред Сене па преко ње мостом до Лувра, тај музеј и његов обилазак оставите за неки други дан, а ви с се упутите Улицом Риволи ка Тргу Конкорд, где ћете сада наићи на продавнице у којима се продају дела примењене уметности оних мануфактура које су заступљене и у Орсију а било их је и на Ванвесу: Лалик или Дом Нанси, на пример. Кад стигнете до Трга Конкорд, скрените десно ка Париској опери. Свака шетња Паризом је благотворна па вам ни та неће тешко пасти. Иза Опере налази се својеврсни центар високе моде Париза, Француске и шире, то јест робна кућа „Лафајет”.
„Луј Витон”, „Шанел” или „Диор” можете видети и у њиховима робним кућама по Паризу, али ако хоћете да избегнете осећај неприпадања елити која има новце да пазари, „Лафајет” је најбоље место да изблиза доживите дух, креативност и уметност савремене светске модне сцене. Све најбоље на једном месту. Ту сте очи у очи са светском модном сценом која се с модних писта преселила у продавнице. У великој су заблуди они који игноришу париску моду арену. Нешто вам се свиђа, нешто не, али све треба видети. Ако ништа друго, можда ће вам бити јасније и зашто нека хаљина коша 15.000 евра, а новчаник 500...
Други дан може опет слично. Прво пијаца на Клињанкуру па онда Лувр и „Мона Лиза”, Нотр Дам...
Текст и фото: Дејан Урошевић
