Хитна помоћ на Ибици пред колапсом НАЈВИШЕ ПОЗИВА ЗБОГ ДРОГЕ; У овим земљама КОРИШЋЕЊЕ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО
Служба Хитне помоћи на шпанском острву Ибица упозорава да је пред колапсом због великог броја интервенција у ноћним клубовима, које су углавном последица злоупотребе наркотика.
Према наводима председника локалног синдиката здравствених служби Хосеа Мануела Марота, чак трећина свих позива Хитној помоћи стиже из клубова, а неки од њих имају капацитет и до 10.000 посетилаца. Позиви су најчешће повезани с конзумацијом дроге, а терет збрињавања углавном пада на јавне службе.
Марото истиче да је недопустиво да клубови који остварују милионске приходе годишње не организују сопствену медицинску службу, већ трошкове пребацују на јавни здравствени систем.
Према његовим речима, клубови јесу обавезни да ангажују медицинске сестре и друге здравствене раднике, али не и возила Хитне помоћи, што доводи до преоптерећења локалних ресурса. Он упозорава да 161.000 становника Ибице трпи због захтева 3,6 милиона туриста који годишње посећују острво.
Истраживање објављено у часопису European Psychiatry показало је да је у периоду од 2010. до 2016. године на Ибици забележено 58 смртних случајева повезаних са употребом дроге. Од тог броја, највећи проценат – 36 одсто – чинили су млади Британци.
Дозвољено у овим земљама
Законски статус марихуане и других опијата разликује се од земље до земље. Уругвај и Канада су међу првим државама које су у потпуности легализовале рекреативну употребу канабиса. У Сједињеним Државама то је дозвољено у више од 20 савезних држава, попут Калифорније, Колорада и Њујорка, иако је на савезном нивоу и даље незаконита. Холандија дозвољава продају марихуане у кофишоповима, али је реч о сивој зони. Португалија је декриминализовала све дроге за личну употребу, што значи да се више не третирају као кривично дело. Немачка је донела закон о легализацији канабиса који би требало да ступи на снагу 2025. године. У Тајланду је канабис декриминализован 2022. године, али због бројних злоупотреба у туристичким центрима, закон је већ под ревизијом.
Међутим, Ибица није усамљен пример. И друге светске туристичке дестинације су суочене са сличним проблемима.
Амстердам, иако под строгом регулативом, већ деценијама важи за мету туриста због толерантног односа према канабису.
Барселона има растући проблем са кокаином и синтетичким дрогама, посебно током летњих фестивала. У Берлину, клубови попут „Бергајна“ познати су по слободи, али и употреби екстазија и кетамина.
Тајландско острво Ко Панган постало је озлоглашено због „Full Moon“ журки где се дроге нелегално продају, упркос веома строгим законима.
На Миконосу и Санторинију, злоупотреба опијата је све чешћа међу богатим туристима, док Рио де Жанеиро и Мајами већ годинама не успевају да искорене повезаност ноћног живота с наркотицима.
Све ово указује на то да је проблем злоупотребе дрога у туристичким центрима дубоко укорењен у ноћни живот и да захтева озбиљан приступ, у којем не треба занемарити одговорност угоститељског сектора. Законске регулативе, али и културна и економска питања, играју кључну улогу у томе да ли ће дрога бити забрањена, декриминализована или прихваћена – а цена те одлуке често се највише плаћа управо кроз јавни здравствени систем.