Малме и Хелсингборг: достојанствена и питома срећа МИНИ СКАНДИНАВИЈА – ДАНСКА И ШВЕДСКА – ОДМОР ЗА ДУШУ, УМОР ЗА ТУРИСТИЧКО ТЕЛО (2. ДЕО)
Још пре него што се „безецовало” путовање у Данску (Копенхаген, са авионом и смештајем од три ноћења, што је по особи коштало око 280 евра), настала је идеја, кад ћемо већ бити тако близу Шведској, да на њу и крочимо.
Тако смо Мама и ја у старту одредиле да један дан буде резервисан за екскурзијицу по самом југу те још једне од најсрећнијих земаља света.
И тако, након два спавања, дошло је јутро пред полазак у Малме.
Јутро које је претило отказивањем пута, јер су се на данску обалу наизглед спустили сви облаци овог света, да се није могао назрети ни нека кула на 100 метара од нас, а камоли Малме који је на око 25 километара. Али, како је преподне почињало да зри, тако је и сивило постајало све транспарентније, те се небо на крају претворило у наоблачено платно ведрих детаља.
Уколико сте страствени пушач и пије вам се кафа, заборавите на седење по кафићима, јер пушење је забрањено и у отвореним деловима локала
Воз до Малмеа иде на сваких двадесетак минута, али имате и опцију да идете аутобусом или колима.
Пут до Шведске не само да је значио „чекирање” у новој држави, већ и прилику да се провозамо чувеним Ересундским мостом -тунелом, који вас од Копенгахена води трасом под земљом, а онда на вештачком Биберном острву „испливава на површину” да би потом „лебдео” над водом Ересундског мореуза и најзад се стопио са шведском мрежом континенталних саобраћајница. Цела вожња траје нешто мање од сат времена, а цео мост-тунел дугачак је непуних осам километара.
А онда стижете у Малме – Град шљунка – чије срце је вековима држала данска круна, да би потом постао власништво Шведске монархије. За разлику до свог „рођака” Копенхагена, Малме на први поглед одише нешто стаменијом и једноличнијом атмосфером, будући да делује огољено и хладно, али достојанствено и питомо.
У Малмеу је мореуз ближи, приступачнији и шетачима и купачима, а пут до импровизоване обале од камена и дрвета води вас пространим улицама проређених једноставних зграда. И како сте ближи води, тако је и зеленила све више! Ушушкани мини-паркови и приватне зелене оазице почињу да ничу из сваке пукотине у бетону.
Шврћкајући се по граду, практично кружећи по њему, а пратећи пут каналића, наишле смо на Замски млин и дворски парк, илити башту, илити рај на земљи. Реч је, заправо, о паркићу замка Малме који представља отворену органску башту у средишту града, одакле смо се, кроз „редован” парк упутиле ка центру и чувеном Сторторгет тргу на ком и Швеђани имају споменик неком њиховом значајном коњу, а ког јаше некадашњи краљ Карл X Густав Шведски...
Уколико сте страствени пушач и пије вам се кафа у овој држави, заборавите на седење у кафићима, јер пушење је забрањено и у отвореним деловима локала! Такође, магнети коштају право мало богатство, али су зато најквалитетнији које сте вероватно икада игде видели.
Долазимо на Централну железничку станицу како бисмо наставиле путешествије до Хелсингборга, до ког вас возови воде на сваких десет минута. Посматрајући пејзаж кроз огромне чисте прозоре, притом не осећајући икаква труцкања од шина, имале смо осећај као да се возамо кроз нашу Војводину! Благо валовита равница окићена им је разбацаним шумарцима и фармама (што би код нас били салаши) које обавезно имају мини-ергеле коња (што би код нас биле фарме крава и оваца), ветропарковима...
Након сат времена вожње стижемо најзад до Хелсингборга у ком се задржавамо таман толико да га ошацујемо из разних углова и висина, уживајући у шареним парковима и жардињерама, грлатим галебовима и бистрим погледом преко хелсинг- боршких кровова на Хелсингбор који нам је следеће одредиште.
Укрцавамо се на трајект који нас враћа на данско тло, те се поздрављамо са Шведском која нам неуморно маше разнобојним заставицама које се вијоре на излазу из пристаништа, да бисмо након пола сата пловидбе поново крочиле у државу из које смо тог јутра кренуле на путешествије. У Хелсингборгу убрзо налазимо воз за Копенхаген, из ког успут завирујемо у уличице сеоца кроз које пролазимо, дивећи се слатким кућицама и пажљиво уређеним двориштима сад већ иритантно срећних Скандинаваца.
Али да вам кажемо, толико је блажена та њихова срећа, једностав- ност и минимализам који су суштина њихових живота – кад насред улице можете да дишете пуним плућима и чујете своје мисли, кад је свака куповина, чак и она преко аутомата, крајње јасна и једноставна, кад су им цене приближне нашим, а стандард удаљен свих хиљаду и кусур километара од нашег. И најзад, након бројних путовања и обилазака разних држава и делова света, први пут у животу био нам је познат онај осећај да бисмо овде, односно тамо могле (мада би прецизније било искористити прво лице једнине) занавек живети!
Леа Радловачки