НАЈХЛАДНИЈА РЕКА СВЕТА ТЕЧЕ КРОЗ СРЦЕ БАЛКАНА Њена боја оставља без даха, али једна ствар брине научнике

Својим током повезује планинске пределе Динарских Алпа са Јадранским морем, а сматра се најхладнијом реком на свету!

Извори реке Неретве потичу из глечера и подземних вода на висинама изнад 1.200 метара, а осим што импресионира лепотом, Неретва је и дом бројним ендемским и угроженим врстама, док се истовремено суочава с озбиљним еколошким претњама. Ова река је симбол природне разноликости, али и борбе за очување једног од последњих нетакнутих речних екосистема на Балкану.

О реци Неретви

Позната и под старим називом Нарента, Неретва је део ширег Јадранског басена и улива се у Јадранско море. Површина слива реке износи укупно 10.386 квадратних километара (4.010 квадратних миља), док је њена дужина 225 километара, од чега је 208 километара у Босни док је остатак у Хрватској. Током летњих месеци, просечна температура воде у Неретви износи око седам степени.

Река Неретва извире у планинама Динарских Алпа, на надморској висини од 1.227 метара где настаје од отапања три велика глечера и подземног извора који се налази испод планине Јабука. Управо ова надморска висина доприноси изузетно ниским температурама реке, које у просеку једва прелазе тачку смрзавања. Најхладнији део реке налази се у њеном горњем току – Горњој Неретви.

Неретва тече преко подлоге од кречњака и доломита, који формирају систем пећина и крашких удубљења. Због ових геолошких особина, Неретва се сматра крашком реком и најдужом те врсте у источном делу Јадранског басена. Река је позната по изузетно чистој и бистрој води, као и по карактеристичној дубокој зеленкасто-плавој боји.

Живи свет најхладније реке света

Горња Неретва и њено окружење представљају дом за бројне биљне и животињске врсте. Заправо, око четвртине свих европских врста риба може се пронаћи управо у Неретви. Неки истраживачи процењују да је нешто више од 10% тих риба ендемско за овај регион.

Три позната примера ендемских врста су: мраморна пастрмка, неретванска мекоусна пастрмка и зубоња. Све ове врсте припадају породици лососа и класификоване су као угрожене. Развој у реци и око ње довео је до значајног уништавања природног станишта, што се сматра главним разлогом за угрожен статус ових врста.

Поред тога, екосистем Неретве угрожен је и инвазивним врстама. Једна од најраспрострањенијих инвазивних врста у реци је смуђ, за кога се верује да потиче из Рамског језера. Први пут је примећен 1990-их година. Увођење ове врсте у екосистем довело је до пада популација локалних риба, укључујући бјелицу, мраморну пастрмку, јадранску укљаву и неретванску мекоусну пастрмку.