НИШЕВАЧКА КЛИСУРА – Скривени драгуљ Источне Србије
На само 6 километара од Сврљига са богатим културно-историјским наслеђем и створеним рељефом, налази се једна од најлепших клисура у источној Србији.
Са дужином од 1,5 километара представља саставни део 15 километара дуге Сврљишке клисуре која својим укљештеним меандрима и лепотом парира најлепшим пределима наше земље.
Бањица
У склопу Нишевачке клисуре атрактивно излетиште представља купалиште Бањица на Сврљишком Тимоку. Заштићено од ветра, са обиљем извора пијаће воде, целокупно подручје Бањице одувек је било место становања, окупљања и живота људи.
Данас, Бањица са јединственим шумама, питким изворским водама и купалиштем, представља изузетно место за одмор и рекреацију.
Историјски значај и културно наслеђе
Котлови, еворсиони лонци на реци Белици
Праву природну реткост у Републици Србији представљају три низа еворсионих лонаца (котлови, мечидолски и плужински лонци) које је на своме току издубила река Белица, лева притока Сврљишког Тимока.
Низ од 16 еворсионих лонаца, са својом питком водом, издубљених подно одсека старог града Сврљига, у време летњих месеци преставља прави лек за душу и тело. Настали еворсионим (вртложним) кретањем воде, котлови су један од највећих туристичких мотива за посету Нишевачке клисуре.
Видиковац Пробој
Један од најлепших видиковаца на територији југо-источне Србије, у склопу је Нишевачке клисуре и представља прави природни бисер овог краја. Пробој Сврљишког Тимока својом монументалношћу и лепотом све посетиоце, приликом првог сусрета са њим, оставља без даха.
Средњовековни Сврљиг град
Због својих перфектних природних предиспозиција клисура и њени окомити одсеци су одувек били насељавани људима. У клисури су пронађени трагови трачке цивилизације из периода неолита и то племена Тимахи, које је насељавало ове просторе и по коме је сама река Тимок добила назив.
За време Римљана на вертикалним литицама се подиже први кастел који је служио за контролу једног од најбитнијих римских путева у том периоду. Пут је водио од ушћа Дрима у Јадранско море (Lissus) до Арчара (Ratiariа), важне римске речне луке на Дунаву (данашња Бугарска). Утврда је служила и за заштиту римског града Timacum Maius-а који је био смештен између данашњих насеља Нишевац и Сврљиг, уз саму Нишевачку клисуру.
У средњовековном периоду простор Нишевачке клисуре је био центар писмености и духовности целог региона, а сама тврђава и цивилно насеље, које је било смештено са северне стране тврђаве код данашњег села Варош добијају име Сврљиг.
За време владавине Турака цело подручје око града Сврљига било је познато као Сврљишка бања. Извори термоминералних вода су највероватније нестали за време великих земљотреса који су потресли овај крај у XVIII веку.
Данас остаци некада моћне утврде сведоче о временима која су прохујала овим просторима.
Пруга-железнички путни правац
Битна чињеница је и та да је на почетку XX века почела изградња пруге која данас повезује регионални центар источне Србије – Ниш са пристаништем у Прахову, на Дунаву. Пруга уског колосека је почела да се гради 1907. а пуштена је у рад 1915. године, док је пруга широког колосека почела са радом 15. августа 1922. године. Пропративши овај догађај ондашња штампа је потез целе Сврљишке клисуре назвала „нашом Швајцарском“.
Дужина пруге од Сврљига до Зајечара износи 66 km, док у Сврљишкој клисури има 36 тунела и преко 30 мостова. Бетонско-лучне конструкције на железничким мостовима пројектовао је наш познати научник Милутин Миланковић.