Поглед са висине упркос корони

Према својеврсној статистичкој табели Планинарски савез Војводине од 1997. године (од 2001. и за жене) води евиденцију о најактивнијим планинарима и клубовима.
д
Фото: Приватна архива

У прошлој су то били Ђулија Герга (ПСК Железничар Вршац) и Алфред Абрахам (ПСК Спартак Суботица) у сениорској конкуренцији. Они су сакупили највише бодова који се сабирају формулом у ексел табели. Ђулија Герга, као и Алфред Абрахам, је трећи пут заредом на првом месту у Војводини, с тим што је била најактивнија и 2016. године, а 2017. трећа, док је члан Спартака тада био други.

– Требало је да остварим жељу да одем на Дамаванд, највиши врх Ирана, на 5.671 метар надморске висине – каже Ђулија Герга. – Већ сам била на Гросглокнеру у Аустрији на 3.798 метара, али је и то било у плану. Када смо морали да откажемо све, правили смо акције по Србији, окренули смо се Босни и Херцеговини, а отишли смо и до Пирина у Бугарску.  

Ђулија планинари од 2014. године, а већ 2015. је положила летњи течај за водича (3. категорија) да би следеће завршила и зимски (2. категорија). Потом је отишла корак даље, 2017. је уписала ДИФ и три године касније постала је оперативни тренер планинарства. Нашла се на највишој тачки Европе 2016. када је ногом крочила на врх Кавказа у Русији, Западни Елбрус (5.642 м). Током исте акције попела је и Казбек у Грузији, такође, на Кавказу (5.033 м). Ишла је на врхове изнад 4.000 м, Атлас у Мароку, у турску Кападокију, обишла је Доломите у Италији, попела највиши врх Балкана, Мусалу, па Олимп, Триглав и Јаловец у Словенији, била је у Македонији и малтене свугде у Црној Гори.

С обзиром на то да је и даље актуелна пандемија коронавируса планови за 2021. годину су, нажалост, оквирни.

Фото: Приватна архива

– За сада ми је следећа акција коју водим Хајла у Црној Гори почетком априла, а за касније ћемо видети како се буде одвијала ситуација – поручила је Ђулија Герга, којој је поред Дамаванда, велика жеља да види и Хималаје. Алфреду Абрахаму је корона, такође, измењала планове. Требало је први пут да се домогне границе од 7.000 м на врху Лењин на планини Памир, која је део масива Хималаја.

Алфред је планинарењем почео да се бави 2016. године и за кратко време је попео озбиљне врхове. Како каже, кренуо је на Фрушку гору ради уживања и није ни мислио да ће стићи до Елбруса. Једно је вукло друго и постепено је ишао степеник више. Први озбиљнији врх попео је 2017. на Алпима, Гран Пиластро (3.510 м) и тај је, како каже, оставио велики траг у његовом животу. Под ногама има више врхова изнад четири и три и по хиљаде метара. У року од месец дана 2019. године испењао је Мон Блан, Казбек и Елбрус. За 2021. има занимљиве планове, под условом да га не омете корона.

– Један је одлазак на Арарат, највиши врх Турске на 5.165 метара. Планирамо и Елбрус у јулу, али са псима, два хаскија. Колегиница из Спартака, Ребека Сорђе и ја смо прошле године са њима „одрадили“ Триглав и то је добро прошло, па се надамо да ћемо успети да реализујемо и акцију на Кавказу која би трајала три седмице. За почетак 2022. планирам два, или три врха изнад 6.000 метара у Чилеу – каже Абрахам, који је 2020. године постао први планинар из Србије који је попео највиши врх Европе, Елбрус, у зимским условима.

Кристина Бугарски

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести