Њој је нормално да је на бициклу или у покрету свакодневно и да размишља у току дана колико километара треба да пређе, шта ће јести и где ће преноћити. На свом путу пише и блог, а аутор је и неколико књига о својим путешествијама, као и водича за камповање, међу којима је најпознатија “Закотрљај ме око света”, због које је одржала и многе трибине код нас у пуним амфитеатрима.
Тренутно се преводе њене књиге, а свакако има приче које треба цео свет да чује. Људе занима номадски живот, а Снежана је једина из наше државе која такав живот и живи.Пре два дана завршила је своју шетњу по Фрушкој гори, на којој јој се једну деоницу придружила и ауторка овог текста.
Снежана је у најмању руку несвакидашња. Насмејана, отворена, ведра, упорна и храбра, срећна што је изабрала живот који је испуњава, иако тај живот уопште није лак; напритив, може се рећи да је изузетно напоран.Снежана на леђима носи руксак од 11 килограма, без хране и воде.
- Понела сам зимску опрему, јер је увече стварно хладно у шуми. Када сам пешачила Камино де Сантијаго у Шпанији, нисам имала ту опрему и смрзавала сам се сваке ноћи. Сада сам примпремљена и топло ми је ноћу - каже Снежана која је летос прошла целу руту пута ходочашћа у Шпанији дугу 1.000 километара за шта јој је требало 40 дана. Овај пут је продужила до Фисгере, односно “краја света” како се некад веровало, због хуманитарне акције за децу коју је организовала. Камино де Сантијаго је једна од три најпознатије ходочасничке руте на свету, то је пут Светог Јакова који могу да пешаче и деца, али и људи од 80 година.
Шатор јој тежи свега 900 грама, иако је зимски, а подлогу тренутно чека да јој стигне упола лакша за “хајкинг”, док користи зимску и тешку која је за бицикли и није за планинарење (свако ко је прочитао књигу “Закотрљај ме око света” знаће Снежанине муке око прве подлоге која јој није била “добар друг” на путу).
Снежана је потпуно одушевљена Фрушком гором, обишла је и манастир Света Петка код Беркасова, а како истиче најлепши дочек имала је у Петковици.
- Фрушка гора је идеална да се на њој направи иста прича као на Камину, пошто су стазе доста добро обележене, има пропуста, али то се може поправити. Понекад се стазе пресецају са асфалтним путем, што није обележено, али сам ходајући дошла на идеју, имајући у виду чињеницу да Фрушка гора има 17 старих манастира између којих се може направити ходочасничка рута, где не би био пресудан религиозни мотив, већ да су људи у природи и да шетају. Фрушка гора има 200 километара стаза и могле би се организовати једнодневне, али и вишедневне руте са преноћиштем, што сам предложила Туристичкој организацији Војводине - прича Снежана.
Њена рута под називом “Српски Атос” почела је 8, а завршила се 18. октобра. Током пута састала се и са беочинским ђацима који прате њено путовање око света и са којима је ходала део руте према Врднику.
Пут је почео из Сремских Карловаца, одакле је Снежана ишла до манастира Велика Ремета, другог дана дестинација је била Крушедол, Гргетег, Старо Хопово, да би преспавала код торња на Иришком венцу.
- Путујем баш спартански и навикла сам да сам ненаспавана, јер увече или рано ујутру пишем и блог. Одлучила сам се да обиђем Фрушку гору за десетак дана и да путујем неким просечним темпом, што је око 15 километара дневно, и то може свако. Уз посете манастирима, природи, селима, када би ова рута постала популарна, сигурно би оживела и села, сеоски туризам и привреда - сматра Снежана Радојичић. -Тако би се укључили и мештани са приватним смештајем и тура би била интересантна како нашим људима, тако и странцима. Манастири би могли да отворе конаке, што се наплаћује. У Шпанији у манастирима смо конаковали и смештај је коштао десет евра ноћење, а знали су да ставе и 50 кревета у једну спаваоницу.
Главна би била рута где се обилазе сви манастири пешке.
- Сигурна сам да би то био пун погодак - каже Снежана, која је након Старог Хопова, посетила и Ново Хопово, извор Звечан, на ком је камповала, да би наредну ноћ, након обиласка мнастира Раковац, спавала у Беочину код пријатеља Весе Јевросимовића.
Желела је да нађе и Испосницу уклесану у стени, али је због лошег обележавања није пронашла.
- На рути може да се хода један или десет дана, а то зависи и од смештајних капацитета. На Фрушкој гори свакако може да се види пуно традиције, културе, занимљивих прича, али је до сада урађено пола посла - каже Радојичић, са којом сам се нашла петог дана пута код манастира Беочин, одакле је наставила ка манастиру Врдник и Јаску.
Наредног дана посетила је Малу Ремету, Бешеново, извор Светог Ђурђа, да би идућег дана наставила до Шишатовца и Петковице.
До Кувеждина је ишла пет километара преко њива, а сутрадан видела и Визић, да би опет кроз њиве ишла од Ердевика до Привине Главе и путовање завршила у Шиду.
- Потребно је само мало напора да се то осмисли и повеже. Да су ми само дали кантицу боје и четку, сама би обележила стазе - каже кроз смех Снежана, која је уверена да би пуно туриста дошло да обиђе фрушкогорске манастире.
Ускоро велика тура по Латинској Америци
Снежана Радојичић обишла је 43 земље до сада на бициклу; у новембру креће на велику туру по Латинској Америци која ће трајати две године и у којој ће још обићи десет земаља. Не мисли да је незгодно када је жена сама на путу, али је свакако теже жени када сама путује него мушкарцу и мора бити јако опрезна. Откако путује потпуно сама, без партнера са којим се у почетку отиснула у ову авантуру, много јој више људи прилази, нуди јој смештај, храну... Највећи утисак на њу је оставила “планета” Јапан.
По свим статистикама, она истиче, да је смисао пешачења Камина де Сантијага, да би људи имали времена за себе.
- Људи иду на таква пешачења да размисле о животу, сами или са породицом, то наводе као најчешћи разлог, што се може проверити на Интернету. Желе да изађу из зоне комфора, а предност Фрушке горе за разлику од Камина је тај што вама не треба више од десет дана да све обиђете, јер највећи луксуз кад је реч о Камину је издвојити време, тачније 40 дана колико је потребно за ходочашће - прича Радојичић. - За Фрушку гору је потребно десет дана. Неко ко је бржи може и за пет дана то да уради. Разлози за шетњу су и авантуризам, као и спиритуални моменат, дружење, неки се одлучују на пут да упознају нове људе, али и да смршају, најмање људи шета из религиозних разлога.
Рута у Шпанији је била актуелна у средњем веку, па је замрла, да би шпанска туристичка организација направила од тога туристичку атракцију.
Примера ради, на путу за Сантијаго 250.000 људи је ходочастило прошле године.
Маша Стакић
