Стићи до рампе пре краја радног времена

Дуги редови на граничним прелазима између наше земље и Мађарске, на јужној шенгенској граници ЕУ, у летњој сезони су постали неизбежни.
Pogled na granični prelaz Ašothalom – Bački Vinogradi iz kolone u Mađarskoj foto: Milorad Mitrović
Фото: Поглед на гранични прелаз Ашотхалом – Бачки Виногради из колоне у Мађарској фото: Милорад Митровић

Чекање на најпрометнијем граничном прелазу Хоргош, али и Келебији и Бачком Брегу, зна у дане викенда да потраје сатима па је и разумљиво што они који из Европе хрле према Србији бирају и такозване алтеранативне прелазе код Бачких Винограда и Ђале, или Хоргош 2, који раде од 7 до 19 сати, а задржавање за обављање формалности је краће. 

Дужи су редови на мађарској страни, на уласку у Србију, у шта смо се уверили у суботу ујутру, када на излазу на нашој страни на Келебији и комшијској Томпи пролазимо готово без задржавања, али на улазу се већ формирала подужа колона возила, која се протегла до ресторана „Мало Ужице”. Како смо чули, није се ни касније смањивала, него се само продужавала.

Гастарбајтери из Немачке, Аустрије, Словачке и других држава иду у завичај на одмор, или даље

На повратку из Мађарске, знајући да се на прелазима Хоргош–Реске и Келебија–Томпа чека сатима, одабрали смо најближи алтернативни пункт између Ашотхалома и Бачких Винограда. Пошто се прелаз затврара у 19 сати, наш врли возач Атила Пап потрудио се да на зачељу колоне будемо сат и неки минут пре него што погранична полиција и цариници спусте рампе.

У подужој колони пред граничним рампама возила с регистарским ознака замеља ЕУ, али и наше земље, уз дозу нервозе оних на репу колоне да ли ће стићи на ред пре завршетка радног времена. Неки су за померање гурали возила, штедећи бензин и јачајући мишиће, неки успут yогирали, а било је и оних који су морали да пожуре у оближњи зелениш „ради себе“.

Фото: Јолан и Михал Бирдик  фото: Милорад Митровић

Гастарбајтери из Немачке, Аустрије, Словачке и других држава иду у завичај на одмор, или даље. Суботичанин који ради у Словачкој вели да је добро упућен у прилике на граничним прелазима па се одлучио на чекање код Ашотхалома јер када пређе границу из Бачких Винограда није далеко од куће.

Упркос врућини, чекању и померању миц по миц, осмах на лицу Бранка Јовановића из Црвенке. Долази из немачког града Зигена где је наставио интернационалну рукометну каријеру.

– Гужве јесу велике, али треба имати стрпљења – каже Јовановић. – Било је много гужве и кроз Немачку, па чекам да прођем ову препреку и наставим даље према Црвенки. Пошто сам живео у Суботици и играо рукомет за „Спартак Војпут”, знам да је на Хоргошу увек гужва и да се чека по неколико сати па сам проценио да је боље искористити прелаз код Ашотхалома и Бачких Винограда, где је углавном чекање до сата те увек када долазим, овде прелазим границу.

Мада им је ближи прелаз Ђала–Тисасигет, иза нас су се нашли и познаници из Новог Кнежевца, који су се враћали с купки из бање „Ержебет” у оближњем Морахалому, која је својим садржајима привлачна за наше људе из пограничних места.

Фото: Бранко Јовановић фото: Милорад Митровић

– Знамо да су за викенд гужве на свим прелазима, али дошли су нам гости и искористили смо прилику да дан проведемо у купкама у Морахалому – објашњава саговорник. – Гужве које се стварају током лета у време туристичке сезоне мало нас спутавају да скокнемо до Мађарске, али они који науме да путују, наоружају се стрпљењем и сачекају. У одласку смо ишли преко Ђале, а за повратак чекамо овде јер је ближи Морахалому и не морамо да пролазимо кроз Сегедин.

Групу туриста из Словачке предводио је Михал Бирдик из Мартин-града и он вели да су се одлучили за тај прелаз јер су на Хоргошу и Келебији веће гужве па се чека више од четири сата.


Неуспели покушаји...

Да алтернативни прелази, попут овог између Ашотхалома и Бачких Винограда, нису намењени за све који путују из Европе према Србији или обрнуто, уверили су се Црногорци, који су се по сваку цену, обилазећи колону, убацили са својим yиповима у ред мало испред нас. Када су већ стигли до циља, испоставило се да им је труд био узалудан. Полицајци су били категорични да овде не могу прећи у Србију с црногорским пасошима јер су ови прелази намењени држављанима замаља ЕУ и Србије, па су yипови будванских и подгоричких ргистарских ознака морали да заокрену у супротном смеру, а њихови путници морали су да одлуче да ли ће чекати ред да пређу границу код Хоргоша или Келебије, а ми смо убрзо иза њих прешли границу десетак минута пре истека раног врема прелаза.


– Често идем јер водим туристе у Србију и друге државе у окружењу па готово сваки пут идемо преко другог прелаза. Идемо у обилазак Србије, Македоније, Албаније и Црне Горе, па се враћамо кући. Организујемо те туристичке експедиције, први предах нам је на спавање на Палићу, после настављамо за Бачки Петровац код наших Словака, а даље нам је у плану да посетимо Ђавољу варош, па идемо за Охрид – предочава Михал Бирдик део плана те експедиције са четири возила, којој ће се наредних дана прикључити још три.

– Супруга Јоланка ми је Новосађанка, имамо двоје деце и често посећујемо Нови Сад. Њени држе ресторан „Домино” у Улици Стевана Мокрањца. Већ сам прихватио да сам Новосађанин и Војвођанин, по оној народној да си оданде одакле ти је жена, мада сам вашу девојку одвео код нас у Мартин-град. Венчани смо пре пет година и имамо двоје деце, ћерку и сина. И они су ту, путују с нама заједно, само су мало одшетали напред према прелазу – сазнали смо од Михала, који је за сликање дозвао Јоланку. 

Милорад Митровић

EUR/RSD 118.5311
Најновије вести