Иако су прогласиле независност, Сент Китс и Невис, Науру и Тувалу боре се да опстану, како финансијски након што рудна и природна богатства махом нестају, тако и изнад мора, будући да глобално загревање полако грицка већ мале површине њихових територија.
Федерација Сент Китс и Невис (Свети Кристофер и Невис) мала је острвска држава у Карибима површине 261 километара квадратних, а осма је на листи најмањих држава на свету. Мање (Невис) и веће (Сент Китс) острво раздваја неколико километара мора, а има око 54 хиљаде становника према попису из 2016. године.
Кристофор Колумбо је 1493. године открио веће острво и назвао га Свети Кристофер, по његовом свецу заштитнику, а мање „Невис”, што значи снег. Упркос Колумбовом доласку, колонизација није почела нешто више од века. Доласком Француза и Британаца 1623. године, Сент Китс постао је полазна тачка даље колонизације карипских острва. Тежњу да искорене, поробе и протерају народ Калинаго који је ту живео и отму им земљиште, остваривали су системском, идеолошком пропагандом против њих, али како су наставили да пружају отпор, над њима је 1626. године спроведен масакр. Француска и британска управа смењивале су се до 18. века, да би на крају та два острва завршила у британском поседу.
Пуну самосталност Сент Китс и Невис су добили тек 1983. године, да би 1998. Невис покушао да се одвоји референдумом, али неуспешно. Иначе, та федерација била је највећи извозник шећера, а сада је туризам један од главних извора прихода, те су плантаже махом замењене хотелима.
Треће место на листи најмањих држава на свету, након Ватикана и Монака, заузима република Науру, која је уједно и најмања република на свету. Иако десетак хиљада људи живи на 21 километру квадратном, Науру је земља са највећом стопом гојазности и дијабетеса.
Налази се у Микронезији у Океанији, те су први народи коју су ту живели били су Полинежани и Микронежани. Острво је 1798. године открио британски капетан Yon Ферн и назвао га „Пријатним острвом”, због нарави мештана. Крајем 19. века, Немци су га колонизовали, након што су открили да је острво заправо фосфатна стена, те је његова експлоатација почела 1907. године. Након Првог светског рата, Науру је заузела Аустралија, а са Новим Зеландом и Уједињеним краљевством се удружила 1923. године. Њихове владе направиле су комисију за вађење фосфата и наставиле експлоатацију. Науру су 1942. године заузели Јапанци, и депортовали 1.200 Науруанаца као радну снагу за потребе рата на оближњем острву, од којих је скоро половина умрла. Острво је наново освојила Аустралија и вратила преживело становништво. Самосталност је проглашена 1966. године, а независност 1968. Као независна република, Науру је направила локално друштво за вађење фосфата и наставила са радом у рудницима 1970. године, што је државу довело до просперитета и у то време имала је највећи животни стандард, те је била и друга најбогатија земља на свету по глави становника.
Нажалост, након што је сав фосфат извађен, држава је остала без главног извора прихода, а највеће последице остале су по животну средину.
Свега два од 21 километра квадратног покривено је шумом. Осим биљног, збрисан је и животињски свет, те осим инсеката, неколико врста птица, понеке свиње, пса и мачке, острво нема већих животиња. И корални појас је уништен током рударења и урбанизације, па су збрисани и ракови и мекушци који су ту били настањени. Као и Тувалуу, глобално загравање и драстични раст нивоа мора као последица, највећи је и најбржи непријатељ који прети да прогута целу државу.
Британци нису одолели ни острвској држави Тувалу у појасу Полинезије у Океанији, или како су је они звали – Елис. Четврта на листи најмањих држава, Тувалу чине девет острва, од који су пет атоли (корална острва са великим лагунама) – Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фанафути и Нукулаелау, површине 26 километара квадратних. До 1949. године, најмање острво Ниулакита је било ненасељено, те отуда назив Тувалу – “осам који се држе заједно”. Из британске колоније су се издвојили 1975. године, а независност прогласили 1978. године. Тувалу је на последњем попису из 2017. године имао око 11 хиљада становника, а налази се на половини пута између Хаваја и Аустралије. Поред рибарства и воћарства, Тувалуанци доста зарађују од туризма.
Данијела Андулајевић
