Велико Трново смештено је на северу централне Бугарске на падинама Старе планине, удаљено на око 200 километара од Софије, а исто толико и од Црног мора. Град лежи у клисури реке Јантра изнад чијих се меандара уздижу брда која крију тајне богате историје овог места и уточиште су средњовековних цркава и тврђава Царевец и Трапезица које потичу из периода када су град освојили и градили Римљани.
Његова историја први пут је исписана пре око 4.000 година, а овај град био је престоница Бугарске током задњих година средњег века и био је познат као „Град царева”. Велико Трново је био главни град Другог бугарског царства у периоду од 12 до 14. века, а тада је и доживео највећи процват. О важности овог града најбоље сведочи брдо Царевец на којем је смештена истоимена тврђаву, која је увек словила за „неосвојиву” јер је одолевала византијском царству јер су њене зидине широке и више од три метра. Тврђава је штитила град у којем је живело између 18.000 и 20.000 људи и велики број војника који су је бранили. Све до тромесечне турске опсаде утврђеног града Царевец је био слободан утврђени град у Трнову, како се некада звала бугарска престоница, а током и након османлијске власти уследио је његово пропадање. Према легенди, Турци су по освајању сачували животе мештана утврђеног града и то само оних који су могли да плате како би преживели, а они који нису имали новца послати су у ропство у Азију.
Гроб Светог Саве и даље се чува
Велико Трново има своју аутокефалну цркву, а данас је центар ходочасника који овде радо свраћају јер се у граду и његовој околини налази на десетине цркава, па овај крај називају и бугарска Света гора. За туристе из Србије свакако је најзанимљивија Црква Светих Четрдесет Мученика, смештена у подножју тврђаве Царевец, а у којој су некада биле положене мошти Светог Саве, који је по повратку са ходочашћа по Светој земљи преминуо у овом граду 1236. године и сахрањен уз највеће почасти.
У овој цркви сахрањено је неколико бугарских царева, а она се може посетити као музеј. Први српски архиепископ и просветитељ овде је изненада преминуо. Иако су његове мошти пренете у Србију после годину дана у цркви се и данас налази његов некадашњи гроб са свим ознакама и његовом иконом која је окачена изнад.
Данас се на тврђави Царевец између бројних табли са легендама које су права „улазница” за временску машину, налазе остаци некадашње царске палате, Балдуинова кула и велика патријаршијска катедрала Свето Вазнесење Господње, подигнута на темељима старе византијске богомоље, која се данас може посетити, али се у њој не служи литургија. Снагу старе престонице ноћу оживљава светлосно-музички спектакл који говори о њеној прошлости.
Велико Трново било је познато широм Балкана као центар трговине, културе и књижевности. Овде је још 1.500 године радила трновска књижевна школа у оквиру уметничке. И данас се у овом граду налазе сувенирнице и радионице старих заната, које се могу посетити у улици Самоводска чаршија, која одише архитектуром и духом из 19. века. Једно од места које дефинитивно треба посетити је и грнчарска радионица „Чупи - купи” („Сломиш - купиш”) у којој Нина Нешева израђује уникатне производе од специјалне глине са тих простора. Нина, како смо сазнали, већ 32 године чува специјалну технику израде царске керамике, која се користила на царском двору у Великом Трнову. Своје знање данас преноси на свог сина, који заједно са њом прави занимљиве и шаренолике посуде од глине, специфичне само за овај крај Бугарске. Трновску керамику називају и царском јер је прављена на царском двору. На брду изнад града пронађени су остаци посуђа са двора, који се данас чувају у Нининој радионици и сведоче о бројним легендама.
Ову бугарску варошицу краси специфична архитектура, са добро очуваним дрвеним кућама омеђане каменом у балканском стилу које одишу топлином и спуштају се низ брда Великог Трнова. Како смо сазнали, заимљиво је да се и данас прича како су мештани у овом граду некада живели и до 140 година.
Текст и фото: Владимир Бијелић
