Стерилизација се ради због контроле репродукције, а од 1993.године Удружење за животиње у САД одобрава рану стерилизацију.
Код мачака стерилизација се обавља од петог до седмог месеца, односно пред пубертет, а разлози су сигурност због анестезије, и иако се ради о једној од најчешћих операција код мачака, рана стерилизација још увек није довољно проучена. Неки сматрају да може утицати на раст, промене у понашању и болести мокраћних канала, а код мужјака омета рад уретре. Међутим, многа истраживања су показала како уринарни поремећаји код мужјака нису повезани са стерилизацијом, већ исхраном.
Стерилисаним мачкама потребно је мање калорија, те
тако стерилисани мужјаци захтевају 28 посто мање калорија, а женке 33 одсто мање, него оне које нису стерилисане.
Примећено је и смањење мишићне мачке код стерилисаних мачака без обзира на узраст.
Према истраживању спроведеном у Флориди, карактеристике понашања мачака су сличне у односу на оне које су стерилисане рано и са неколико месеци. Наиме, мачке које нису стерилисане, или је то учињено у каснијој доби, показују мању приврженост према људима и већу склоност агресији према другим мачкама.
Данас се стерилизације обављају све раније, чак и код мачића, јер осим брже операције, животиња се брже и опорави. Многи се и даље брину да стерилизација може утицати на здравље када мачка остари, али као и када је сваки љубимац у питању треба изабрати доброг и искусног ветеринара и веровати у његово знање, те препустити ту одлуку њему.
М. Сћ
