ПОЈАВИЛИ СЕ РОБОТИ КАНИБАЛИ, ГУТАЈУ „СУНАРОДНИКЕ“ Сами расту, лече се, напредују...човек себи створио опасног конкурента

Тим инжењера зато је развио роботе који могу физички да „расту“, „лече се“ и унапређују себе интегришући материјал из окружења или друге роботе, саопштио је Универзитет Колумбија.

Описан у новој студији објављеној у Сајенс адвенсиз, овај процес назван „Метаболизам робота“, омогућава машинама да апсорбују и поново користе делове других робота или из свог окружења.

- Права аутономија значи да роботи не само да морају да мисле својом главом, већ и да се физички одржавају. Као што биолошки живот апсорбује и интегрише ресурсе, ови роботи расту, прилагођавају се и поправљају сами себе користећи материјале из свог окружења или од других робота – објаснио је Филип Мартин Видер, истраживач с Универзитета Колумбија и Универзитета у Вашингтону.

Овај нови систем демонстриран је систему Трас линк – роботском магнетном штапићу инспирисаном играчком Геомаг. Трусс Линк је једноставан модул у облику шипке, опремљен магнетним конекторима слободне форме који могу да се шире, скупљају и повезују са другим модулима под различитим угловима, омогућавајући им да формирају све сложеније структуре.

Истраживачи су показали како су се појединачни Трас линк самостално састављају у дводимензионалне облике, а затим у тродимензионалне роботе. Ови роботи су се потом даље унапређивали интегришући нове делове, ефективно „растући“ у способније машине. На пример, робот у облику 3Д тетраедра интегрисао је додатни линк који је могао да користи као штап за ходање да би повећао своју брзину кретања низбрдо за више од 66,5%. Све то је видљиво и на снимку

- Умови робота су напредовали великим корацима у протеклој деценији захваљујући машинском учењу, али тела робота су и даље монолитна, неприлагодљива и не могу се рециклирати. Биолошка тела су, насупрот томе, у потпуности посвећена прилагођавању – облици живота могу да расту, зацељују се и прилагођавају се. У великој мери, ова способност произилази из модуларне природе биологије која може да користи и поново употребљава модуле (аминокиселине) од других облика живота. На крају, мораћемо да натерамо роботе да раде исто – да науче да користе и поново употребљавају делове других робота. Ово поље у настајању можете сматрати обликом „машинског метаболизма“ – рекао је Ход Липсон, коаутор студије и професор иновација на Универзитету Колумбија, као и директор Лабораторије креативних машина, где је и рађено истраживање.

Он је додао и да „слика самореплицирајућих робота призива неке лоше сценарије из научне фантастике“.

- Али реалност је да, како све више аспеката наших живота препуштамо роботима – од аутомобила без возача до аутоматизоване производње, па чак и одбране и истраживања свемира. Ко ће се бринути о тим роботима? Не можемо се ослонити на људе да одржавају те машине. Роботи на крају морају научити да се брину о себи – нагласио је Липсон.