КОЈИ ЈЕ ЈЕЗИК НАЈТЕЖИ ЗА УЧЕЊЕ? Ево шта каже Институт за међународну службу; НА ТОЈ ЛИСТИ ЈЕ И СРПСКИ

У овој категорији су и хрватски, босански и црногорски језик.

То значи да се српски сматра умерено тешким језиком, и да је потребно у просеку око 1.100 часова формалног учења да би се досегла професионална радна способност (Professional Working Proficiency).

Поређења ради:

Категорија I (најлакши): шпански, француски, италијански, норвешки – 600–750 сати

Категорија II: немачки – око 900 сати

Категорија III: српски, руски, грчки, хинди – око 1.100 сати

Категорија IV: арапски, кинески, јапански, корејски – 2.200+ сати

Најтежи језик за учење за изворне говорнике енглеског језика, према класификацији америчког Foreign Service Institute-а (FSI), јесте јапански. За овладавање јапанским на нивоу професионалне радне способности потребно је више од 2.200 сати интензивног учења. Разлози за то су бројни – од потпуно другачије граматике, у којој глагол увек долази на крај реченице, преко веома развијене културе формалности која се огледа у језику, до сложеног система писања који обухвата три писма: хирагану, катакану и кинеске знакове – канджи – којих има на хиљаде.

Уз јапански, у исту најтежу категорију FSI сврстава и арапски, кинески (мандарински) и корејски језик, који се сви одликују великом лингвистичком и културолошком удаљеношћу од енглеског. Ови језици представљају посебан изазов не само због граматике и изговора, већ и због писма које је у потпуности другачије од латиничног, што их чини изузетно захтевним за учење.

FSI ову класификацију базира на искуствима својих дипломата током обуке и боравка у земљама чији језик уче. Србија се, дакле, не налази у најтежој категорији, али је њен језик знатно комплекснији за енглеске говорнике у односу на западноевропске језике. Томе доприносе падежи, слободан ред речи, сложена глаголска времена и два писма.

И. Р.