То није ишло тако лако, али су успели, и то преко бидермајер стакла, па до уметничког врхунца који је наступио крајем 19. века и почетком 20. Наравно, ради се о чињеници да су се чешки мајстори у право време укључили у југендстил и схватили значај онога што се радило у Француској и Америци, а компаније као што су „Лец”, „Кралик”, „Палме кениг”, „Риндскоф”, „Харах”, „Хаида” и многе друге мање или више познате у нашим крајевима, пронеле су славу чешке сецесије широм света. То нарочито важи за предмети од чувеног чешког стакла с тзв. металним преливима. (Та врста стакла се зове иридесцент уметничко стакло, што у слободном преводу значи стакло које се прелива у дугиним бојама.)
Чешки уметници југендстила учили су на техникама које је први лансирао амерички произвођач стакла Луис Комфорт Тифани, али успеха не би било да нису дали и свој печат уметности у производњи стакла. Такође су помогли да стакло „тифани стила” буде јефтиније и доступније купцима.
Када се код нас поведе прича о чешком сецесијском стаклу, обично се, с правом или не, говори о три мануфактуре – „Лец”, „Кралик” и „Палме кениг”.
Фабрика „Лец” је основана 1836. године, а златно доба компаније почиње са ступањем на светску сцену арт нувоа. У лето 1897. организована је изложба „тифани стакла” у Музеју северне Чешке у Либерецу. Један од посетилаца изложбе био је Макс фон Спаун. То се често истиче као тренутак када „Лец” прелази с производње стакла у стилу хисторицизма на сецесију. Међутим, велико је питање да ли је то баш тако. Компанија је добила патент стакла с „металним сјајем” или металним преливима већ 1895. и 1896, а „Лец” је стакло са сецесијским декором „Пампас” и „Папијон” регистровао 1896.
Оно што изгледа да би могло бити истинито је да је отприлике у време изложбе Фон Спаун схватио тржишни потенцијал јефтиније верзије баснословно скупог „фавриј тифани стакла”. Сходно томе, од 1898. па надаље, „Лец” производи значајне количине стакла, то јест ваза, чинија или лампи „у стилу тифани”, а који су се често једва разликовали од „тифанија”. Цака је била у томе што је „Лец” то све производио и продавао по много нижим ценама. Међутим, Фон Спаун није дозволио да стаклара „Лец” остане упамћена само по својим копијама туђег стакла. Ослањајући се на раније искуство, као што је „олимпија” декор стакла из 1896, Фон Спаун ствара ремек-дело, декор „феномен”. Успех „феномен” дизајна стакла био је изванредан, али је такође био изузетно кратког века – од Светске изложбе у Паризу, с оштрим падом популарности од 1903. па надаље.
Иако је „Лец” најславнији, није и највећи произвођач сецесијског стакла у Чешкој. Та титула припада мануфактури „Кралик”.
Асортиман стакла и дизајна био је огроман, а у прошлости је велики део „Краликове” производње стакла био приписиван другим произвођачима, нарочито „Лецу”. Разлог за то је био двострук: прво, стакло је било углавном неозначено, а друго, опстанак документације из стакларе „Кралик” је био лош.
Тек у последњој деценији истраживања су почела да откривају стварни обим производње. „Кралик” је произвео стакло различитог квалитета, најбоље парирао „Лецу” и „Тифанију”. С друге стране, због нижих цена, био је иделан за „сакупљање” јер се могу пронаћи примерци који одговарају сваком буyету, а веома подсећају на скупе марке.
Они који би желели да имају неку вазу из златног доба чешког стакла а да је дело једне од познатијих мануфактура, треба да знају да ће им за то требати од 100 евра па до 30.000.
Наравно, најскупљи је „лец” и то „офарбан” „феномен” мустром. За стотинак евра може се купити мања ваза или тацница од „кралик” или „палме кениг” сецесијског стакла. Добри комади „леца” могу се купити од 500 евра па навише, док има и „кралик” ваза или чинија које вреди платити око 1.000 евра.
Многи продавци антиквитета увек нуде „кралик” стакло као „лец” и купци треба да буду свесни тога да је „погрешна идентификација” често и ненамерна.
Једна од наславнијих мануфактура, чије стакло се може наћи и у нашим домовима и на овдашњем тржишту антиквитета, била је „Палме кениг”. Основана је 1786. године, а израђивала је висококвалитетно гравирано стакло и лампе и лустере. Током периода арт нувоа, почињу да производе стакло с металним преливом у дугиним бојама. Најбољи комади били су они с тзв. стакленом мрежом...
Питање које лебди у ваздуху свакако је оно о оригиналности: шта је „лец”, шта „кралик”, а шта нешто треће или пето. Е, ту је са стаклом највећи проблем и тешко је објаснити речима или на сликама. Данас постоје каталози „лец” стакла у којима су најбројане и приказане све познате варијанте и варијације и тога се треба држати, мада се у слику у каталогу или на интернету не сме много поуздати, посебно ако се ради о релативно јефтинијим комадима.
Дејан Урошевић
