Накит инспирисан природом

Сан многих је да имају леп и миран живот, да буду посвећени породици и да се осете испуњени радећи нешто креативно.
д
Фото: Приватна архива

Биотехнолог Маргарета Живковић из Ковина је пре пет година напустила добро плаћен посао у фармацеутској фирми да би испунила управо такав сан. Решила се стреса, посветила се породици и својој ћеркици Иви и коначно осетила лагане откуцаје опуштеног живота банатске равнице. Хоби који јој је испуњавао душу – прављење накита, постао јој је посао и извор прихода. Све то је допринело да њено семе креативности проклија, олиста процвета и почне да доноси плодове… Управо су биљчице и цвеће постале главна инспирација за прављење накита који се зове Мегине шарене перлице.

– Од малена сам окружена цвећем, а и моје име Маргарета је име по цвету бела рада. У нашем дворишту је расла камилица, обожавала сам да лежим у њој и посматрам облаке како шетају по небу... Иако сам рођена у зиму, волим пролеће и лето и сво мирисно шаренило око мене... Одлука да хоби претворим у посао, још више ме је приближила цветној башти, али на један сасвим неочекиван начин…

Да ли сте имали подршку породице када сте се одлучили за овакву животну промену?

– Посао који сам до тада радила био је извор стреса и није ме чинио срећном, мада је био добро плаћен. Но, нисам могла више да трпим тај притисак. Када сам свом супругу саопштила одлуку да желим да оставим посао и да ће израда накита и његова продаја бити мој будући посао, он ме је гледао са скепсом, али се ипак сложио и поштовао ту моју одлуку. Захвална сам му због тога, јер ми је породица на првом месту. Знала сам да у почетку неће бити баш лако, да ћемо имати мање новца, да ће бити одрицања…Али од тада се, верујте ми, будим и лежем са осмехом. Подршка коју добијам од супруга је неизмерна, увек је ту да ми се нађе, помогне око припреме, брања цвећа или паковања поруџбина. Сада сам још радоснија, јер се моја одлука показала добром, а ево очекујемо и проширење породице, наиме, ја сам у седмом месецу трудноће.

Фото: Приватна архива

Како су настале Мегине шарене перлице?

– Накит који сам у почетку израђивала био је другачији, тада су од полудрагог камења, стаклених и дрвених перли настајале огрлице, минђуше и наруквице – класичан накит, али на мој начин, с мојим печатом… Ипак, непрестано сам размишљала како бих могла да сачувам неки маслачак, камилицу или дан и ноћ, кад нам годишње доба то не дозвољава и тако трагајући, пронашла сам смолу. Савршен начин да сачувам један цветић у времену. Када сам се подробно распитала и истражила све о смоли, кренула сам са радом.

Да ли је тај процес компликован, дуготрајан, захтеван?

– Сам поступак израде није тежак, али изискује више времена. За један привезак ми треба око три дана док га не завршим. Ту је и припремни део: брање цвећа, које налазим свуда, у својој и маминој башти, поред пута, у шуми… Цвеће пресујем и чувам у хербаријуму, јер је то једини начин да се сачува. Пробала сам и свеже цветове да стављам у смолу, али су пропадали. Сада стављам само сушене биљке и цветове. Трудим се да избор цвећа буде разноврстан: невен, дивља шаргарепа, љутић, ружа, пуфнасти маслачак, малени дан и ноћ, жалфија.. Могла бих до сутра да набрајам... Занимљива ствар код смоле је то што захваљујућу њој можете скоро све сачувати, успомену на леп тренутак, на вољену особу, на неко прошло време, на детињство... Мој први пројекат је уједно био и најзагонетнији, у смолу је убачена биљка која се у сваку чорбу меша – мирођија.

Фото: Приватна архива

На који вас начин ово испуњава? 

– Када радите оно што волите – ништа вам није тешко! Волим да упослим своје прсте, да се играм с облицима и бојама, да смишљам како ћу то после фотографисати или како ћу спаковати. Предиван осећај испуњености, ма требате то осетити, не могу вам речима описати... За рад ми је потребна концентрација и тишина, па често радим кад падне ноћ. Кад су сви у царству снова, ступам у акцију и тада настају сви ови комади накита инспирисани природом. Имам свој кутак, радни сто, и ту се сва магија дешава.

Да ли сами фотографишете накит и како осмишљавате фотографију?

– Накит сама фотографишем, то волим да радим, јер и тај део изискује креацију. Поставку смишљам у моменту кад одлучим да сликам. У принципу читав мој посао је прилично спонтан, а мене преплави радост кад крене инспирација и одговарајућа енергија. Дешавало се и да понекад испланирам, али на крају се испостави да тог дана не стигнем да урадим планирано. Зато сам длучила да ништа не силим, него да пратим осећај.

Живот у мањем месту има своје предности, али да ли то може да буде препрека када је у питању ваш посао?

– Живот у Ковину ми није препрека за продају накита, јер, на срећу, постоји интернет. Кад је кренула озбиљнија продаја, направила сам страницу на Фејсбуку, која је још више допринела њеном повећању. Сада не прође дан, а да не проћаскам са пола становница наше, а и околних земаља. Од скора имам и Инстаграм профил, тако да се публика из дана у дан увећава. Данас моју шарену башту прати преко тринаест хиљада људи, мало је рећи да сам задовољна, то је практично један град!

Фото: Приватна архива

Већина вашег накита стиже поштом, колико пажње обраћате на паковање?

–Паковање ми је од изузетне важности, уосталом којој жени није. Много добре енергије је уложено у сваки делић рада, тако да ни овај део није занемарен, напротив! Клијенти се толико изненаде и одушеве том слатком кутијом, да ми редовно говоре како им је жао да је отворе... А кад је отворе, увек их сачека неко изненађење, јер осим накита ставим и неки цветић, стручак мирисне биљчице… Све обрадује та пажња, јер осете да је с бескрајно много љубави прављено, а мени је само то и потребно.

Марина Јабланов Стојановћ

Фото: Приватна архива Маргарете Живковић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести