До такве ситуације је, како тврде из Националних паркова Црне Горе (НПЦГ), дошло због више разлога.
Поред већ познатих процеса, због којих је судбина свих ледничких језера неизвесна, дуги сушни период погоршао је ситуацију.
Како је подгоричким Вијестима казао саветник за заштиту и одрживи развој у НПЦГ Веселин Лубурић, деловање ерозије учинило је да данас већ можемо говорити о претпоследњем стадијуму живота језера. Његова дубина је преполовљена и сада за време највећег водостаја износи 12 метара.
“То језеро је током холоцена било два до три пута пространије, а његова дубина је, како су проценили стручњаци, била око 30 метара. Језеро губи воду кроз више понора на северном краку и раније се ту покушавало пломбирање (тзв. Ињекционе завесе), али је време показало да ни то није адекватна заштита", рекао је Лубурић.
Други процес који се, према његовим речима, деценијама догађа је и да се језеро засипа наносима из Биоградске реке и Лалевог потока.
"Још један проблем је стварање моренског наноса у кориту реке Језерштице, који представља латентну опасност за језеро”, казао је Лубурић.
Решавање проблема постепеног нестајања језера, подсећа он, врло је комплексно са научног становишта.
С обзиром на то да је језеро смештено у једној од три преостале прашуме у Европи, “процесу испитивања и мерама за његово решавање треба приступити са пуно сензибилитета из много разлога”.
Лубурић подсећа да је претходних година рађено више истраживања и више пројеката за санацију Биоградског језера.
