Црвена боја као да шапуће: желим те... То је зато што је црвена најтемпераментнија боја и буди врло интензивна осећања. Ова боја је смела, топла, ватрена, често драматична, понекад интригантна и готово увек изазива реакције. Допала вам се или не, свакако вас неће оставити равнодушним!
Да ли сте се икада упитали зашто је велики део застава црвен, зашто стајемо на црвено светло, зашто су знакови упозорења и опасности црвени? Зашто се ускршња јаја боје у црвено? Зашто су жене с црвеним кармином на уснама изазовније и привлачније? – То је зато што је људско око врло осетљиво на ову боју. Може да се каже да је склоност ка црвеној боји урођена, одмах је приметимо! Као врста придајемо велики значај бојама, ипак, мало боја нам толико значи колико црвена.
Психолошке одлике
Шта црвеној боји даје толику моћ? Можда што је повезана с крвљу – најважнијом течношћу преко које сви органи добијају храну и разне информације у нашем организму. Када се постидимо или нас обузме бес и сами се зацрвенимо!
Научници сматрају да нема сумње да се перцепција црвене поклапа са једним од најважнијих догађаја у историји еволуције – настанак нове врсте ћелије у мрежњачи примата која им је омогућавала да изаберу црвено воће између лишћа. Осим што је боја зрелог воћа, она је постала и важан знак доминације за многе врсте примата. Опажање црвенила коже када је неко црвен од беса или при сексуалном узбуђењу, постало је врло важно у друштвеној комуникацији. Према мишљењу психолога Ендрјуа Елиота са Унивезитета у Рочестеру, црвена ће увек бити повезана са опстанком.
Друга два психолога са Унивезитета у Дураму, Расел Хил и Роберт Бартон су 2004. године почели да прате борилачке спортове као што су бокс и теквондо док су спортисти насумично носили или црвену или плаву опрему и тиме су омогућавали научницима да упореде перформансе спортиста сличне кондиције и резултата. Пратећи их, Хил је приметио да су они у црвеним комплетима имали око 5 процената више шанси да победе. Но, то не значи да црвена боја претвара такмичара у одличног спортисту, она само помаже када су људи у сличном рангу или једнакој физичкој спреми.
Истражујући, психолози су схватили да је управо црвена боја та која симболизује енергију, богатство, узбуђење, брзину, опасност, љубав... Она делује снажно, подстиче на акцију, убрзава пулс, дисање и подстиче апетит. Ипак, превише изложености овој боји може водити стањима узнемирености, раздражљивости и љутње.
Симболика
Још од средњег века црвена боја означава победу. У то време побеђени владари морали су да простру свој пурпурни огртач да би победник прешао преко њега. Од тог обичаја данас имамо правило да се приликом доласка важних државника пред њих простире црвен тепих. Црвени тепих се пренео и у сферу шоу бизниса, па тако виђамо филмске звезде како се шетају по црвеном тепиху долазећи на неки престижни догађај.
У нашем језику придев црвен има за основу именицу црв – јер се ова боја добијала од штитастих ваши (или црва). Осим овог придева наш језик има још две дивне речи које такође означавају црвену боју – то су рујно и румено. Сигурно се и сами сећате рујног вина из наших епских народних песама или предивних стихова песме „Кад се сетим“ Јована Јовановића Змаја.
„Кад се сетим, мила душо,
руменила лица твога,
тад не пијем другог вина,
осим вина руменога...“
Према неким изворима придев рујно потиче од жбунасте биљке руј, чије лишће у јесен бива дивне нараџастоцрвене боје. Сматра се, да је рујан, словенски назив првог месеца јесени који се користи у хрватском језику, добио тај назив, јер у јесен све руја - зри. Постоји и друга прича да потиче од Руђевит, Рујевит - словенског божанства ватре, топлоте и заштитника пољопривреде. Ово божанство се обично представља са 7 глава, 7 мачева заденутих за појас и осмим у руци. Верује се да његових 7 лица представљају персонификацију 7 летњих месеци, тј. оних месеци у којима природа буја и који су погодни за гајење биљака. То је идеја која се базира на старом календару који је имао 5 зимских и 7 летњих месеци. По том календару септембар, односно рујан је био седми месец у години.
Занимљиво је, да у руском језику леп и црвен имају исти корен: наиме црвена је красна, а када Руси желе да кажу да је нешто лепо они употребе придев красивый.
Црвени пигмент
У претколумбовско време црвене фигуре на астечким храмовима су припадале богу земље Шипе Тотеку (Xipe Totēc). Њему припада источни део неба које је место рађања руменог сунца и представља рођење, младост и пролеће. Баш је овај део Америке био заслужан да по први пут јасно црвена боја дође до Европе. Наиме, није било лако створити ватреноцрвену боју и кроз столећа уметници су се довијали како би успели да је произведу, али великог успеха није било. Тек крајем IV века наше ере у Азији је откривено да ова боја може да се добије из минерала цинабарита (сулфид живе, светло или тамноцрвен). Ипак боја добијена од тог минерала имала је неколико недостатака: била је скупа, отровна и постајала је црна на светлости.
Легенде везане зa фарбање ускршњих јаја у црвено
Традиционално се ускршња јаја боје у црвено, јер је ова боја симбол Ускрса и невино проливене крви Исуса. Према једној легенди када је дошавши у Рим, Марија Магдалена проповедала јеванђеље, успела је да стигне чак до цара Тиберија. На поклон му је донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: „Христос васкрсе“, и сва јаја у корпи су постала црвена. Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја. Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.
То је био и један од разлога да су предмети и одећа од црвене боје били недостижан, скуп и моћан симбол, јер су били доступни само малобројним богаташима. Носили су је краљеви, кардинали, племићи, па је она једноставно постала симбол моћи: најутицајнији људи у граду су себе називали coccinati - они који носе црвено.
Сигурно је била велика вест када су шпански конкистадори 1519. године открили на пијаци у Мексику пигмент црвене боје који су Астеци продавали. Назвавши је косенила (cochinilla), конкистадори су је допремили у Европу, где је произведена најсветлија, најјача црвена боја коју је Стари свет икада видео! Косенила је постала најважнија боја у Европи, а Шпанија се обогатила продајући је остатку света. Друге земље су се окренуле шпијунажи и гусарењу одлучне да стану на пут Шпанији и њеном монополу. И ко зна шта би се све дешавало због ове боје, која оставља дубок утисак на сваког човека, да у деветнаестом веку није смишљен начин како да се она хемијски произведе.
Обичаји код разних народа
Редак и скупоцен пигмент од којег се добијала боја је вероватно узрок што је од антике црвена била боја одеће племства, царева, кнезова, властеле. У старој Кини црвена се сматрала срећном бојом, симболом благостања и напретка, здравља и дугог живота. Кинези је и данас сматрају заштитном, и бојом нових почетака.
Арапи су сматрали да онога ко носи црвено штити Бог. Јужније од Сахаре, црвену одећу је носио само виши сталеж, док је у старом Египту била света боја превртљивог бога Сета (бог таме и зла у египатској митологији), а представљала је опасност. Да ли одатле вуку корене знаци који представљају неку опасност и који су обавезно црвене боје? Код старих Римљана, црвено светло се изједначавало са светом ватром.
У индијској култури, црвена боја се сматра најмоћнијом бојом. Индијци је повезују са ватром, здрављем, моћи, плодношћу, љубављу и лепотом. Црвена боја је такође веома битна у означавању важних догађаја у животу сваког појединца. Већина Индијаца ставља црвену тачку или црту звану тилак (пота) на чело на средину између обрва. Кшатрије, односно ратници су стављали црвене ознаке. Обичај је и да удате жене стављају бинди - црвену тачку између обрва.
Код Словена, црвена боја је штитила од злих сила. Увек је комбинована са белом и црном. У свадбеним обредима симболизовала је радост и љубав. Ради заштите од урока новорођеној беби се стављао црвени конац на руку, а поклањање црвене мараме девојци је био израз љубави и оданости.
Марина Јабланов Стојановић
