Физијатар др Ђорђе Летић о утицају дуготрајног седења

Све више седимо, а све се мање крећемо. Све је више послова који нас приморавају да све дуже седимо за компјутером.
Приватна архива/др Ђорђе Летић
Фото: Приватна архива/др Ђорђе Летић

Занимања која нису „закивала“ људе за столицу, последњих година су, због пандемије, управо то и учинила. Како предупредити непријатан бол у леђима који је последица дуготрајног седења причамо са познатим новосадским физијатром др Ђорђем Летићем.

– Седећи положај је најнеповољнији положај људског тела, пошто кичма, односно труп при седењу са ногама заклапа угао од 90 степени, а под тим углом су најјачи притисци на дискове, односно хрскавице које се налазе између пршљенова кичме. Истакао бих да је много већа опасност дуго седети него дуго стајати или радити неки физички посао. Сви су због пандемије били принуђени да се мање крећу, више седе, тако да сада имамо многобројне последице таквог живота и поплаву нарочито старијих људи који имају тегобе које су настале због таквог начина живота. Због некретања или смањеног кретање пропала су им и колена, кукови, кичма, зглобови на шакама... Није физиолошки добро провести већи део дана седећи или лежећи.

Осим коштано-мишићног система да ли дуготрајно седење утиче и на остале наше органе?

– Дуго седење изазива потпуну деконпензацију (поремећај рада) кардиоваскуларног система – срце губи кондицију кад нема шта специјално да ради. Ако нам се живот сведе да седимо за компјутером, па седнемо у ауто да се вратимо кући и после тога легнемо да се одморимо, а после тога седимо и гледамо ТВ – то значи да нам срце не ради, јер је физичка активност нула. Ако упоредимо срце с мотором, јер срце јесте наш мотор који у овом случају једва ради, џаба нам каросерија (скелетно-мишићни апарат)! Шта нам вреди ауто који ради само у леру?


Неговање душе музиком

Као физијатар др Летић се залаже за неговање тела, али ни душу није запустио – успешно се преко 35 година бави и музиком – компонује и свира. Нашим читатељкама поклања музику којом се негује душа – ЦД свог састава В.И.Т.Р.И.О.Л. за првих десет читалаца који се у понедељак (7. марта) од 11 до 11.15. јаве на телефон редакције 021/4806821.


Како предупредити овакве последице?

– Да до овога не би дошло потребно је чешће променити положај тела. Значи, ако сте приморани да дуже време седите онда наместите неки тајмер да вас подсети на сваких 30 до 40 минута да промените положај тела. Довољно је да устанете и да се минут-два прошетате. Уколико радите код куће набавите вакуум шипку која се стави у довратак и на њу се сваких сат времена окачите и висите потпуно опуштено до једног минута да би се мишићи и пршљенови растеретили. За то време се може мало анулирати тај негативан ефекат дуготрајног седења. Препоручио бих ову справу, јер није скупа и заиста је свако може имати у кући.

Какве вежбе истезања би било најбоље урадити?

– Могу се урадити и лагане вежбице из јоге и пилатеса или неке медицинске вежбе које се могу наћи на интернету. Довољно је размрдати се сваких сат времена и већ ће та сила притиска на дискове смањити. Зато и часови у школи трају 45 минута да се деца после тога мало размрдају, јер није добро по нашу физиологију да се седи дуже. Те добре навике деце да се размрдају и протрче на одмору би требало да прихватимо и ми старији и да не дозволимо да дуготрајно седимо, него да се повремено размрдамо.

Колико је важно имати добру столицу и какву она има улогу?

– Важно је, али и то је релативно. Битно је да постоји наслон за леђа, евентуално наслон за руке. Битно је и само седиште јер седалне кости могу да боле од дугог седења. Препорука је да се стави или неки дебљи јастук или да се набави балансер – то је полулопта (више личи на крофну) која се стави на столицу и имитира како да седите на пилатес лопти, јер се током седења мења статика и на тај начин се растерећује седални део који се не оптерећује на истом месту. Ако се ради на компјутеру битно је да монитор буде у висини очију, да руке не висе у ваздуху, него да су наслоњене на сто...

Прилично је лако следити ова упутства, али колико их се људи придржавају?

– Управо тако, моји савети су сасвим једноставни: нису захтевни, ни у смислу времена које је потребно, нити су за то потребна нека велика финансијска средства – само је важно да се свакодневно спроводе.

Коју бисте додатну физичку активност препоручили?

– Свако од нас да би био здрав треба да шета сваки дан пола сата брзим ходом (око 5 км на час). Ово је битно за покретање метаболизма, његово убрзање – а то је добар и кардио тренинг који топи масне наслаге. Реално сви то можемо да постигнемо. Поред тога добри кардио тренинзи су и вожња бициклом и пливање. Било би пожељно и да се рекреативно бавимо и неким спортом – јога и пилатес, које ми физијатри највише препоручујемо, јер су најбезбеднији и најмање су могућности повреде, али ни вежбање у теретани није лош избор. Напоменуо бих да теретана нису само тегови, него пре свега справе које су ергономски дизајниране, што значи да је могућност повреде минимална.

Зашто је толико важна физичка активност?

– Физичка активност је део наше хигијене и она нам помаже да будемо здрави. Тело мора да се одржава. Као што редовно перемо зубе, тако би и редовно требало да имамо физичке активности да бисмо остали здрави. Још су древни Кинези и Тибетанци пре пет хиљада година схватили да одређеним вежбама повећавамо енергију сопственог тела и духа – а то је оно чувено једниство тела и духа – зато се и каже „У здравом телу здрав дух“. Није суштина у естетици него у функционалности!

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.3078
Најновије вести