Специјалиста социјалне медицине и начелница Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље Суботица примаријус др Нада Косић Бибић каже како физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије или сагоревања калорија. Недостатак физичке активности је четврти водећи фактор ризика глобалне смртности, одговоран за шест одсто свих смртних случајева у свету. Процењује се да је у свету физичка неактивност одговорна за четвртину случајева рака дојке и дебелог црева и шећерне болести, као и за око трећину случајева болести срца.
Свуда у свету се бележи стални пад учесталости редовне физичке активности. Др Косић Бибић оцењује као посебно брине тренд смањења физичке активности у популацији младих који све више времена проводе уз рачунар, мобилне телефоне, таблете и телевизијски програм.
- Истраживање у Србији показује да препоручених 60 минута физичке активности сваки дан у недељи има трећина школске деце, док је ван школске наставе половина физички активна четири пута недељно или чешће. У свим узрасним групама су дечаци физички активнији од девојчица, а са годинама се смањује број свакодневно физички активне деце, посебно девојчица. Тако је сваког дана 60 минута физички активно 43,9 одсто дечака и 36,2 одсто девојчица у петом разреду основне школе, а у првом разреду средње школе 39 одсто дечака и 18,5 одсто девојчица - казала је др Косић Бибић.
Физичка активност деце је значајна за изградњу коштаног ткива, физиолошки раст и развој тела и добру функцију свих органа чиме се смањује ризик за развој хроничних болести у одраслом животном добу. Физичка активност код деце и младих повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства. Зато је важно деци ограничити време које проведе седећи.
За добро здравље се препоручује одраслима најмање 30 минута свакодневне умерене физичке активности, а деци најмање 60 минута. Вежбање је лек. Као сваки лек има своју дозу и количину, учесталост узимања, облик и трајање. Да би остварила своје пуно дејство физичка активност треба да буде индивидуално дозирана и контролисана.
Бројна истраживања су указала на позитивне ефекте свакодневне физичке активности код одраслих у контроли нивоа масноћа у крви и спречавању стварања наслага на зидовима крвних судова, као и превенцији повишеног крвног притиска, срчаних болести, можданог удара, шећерне болести, депресије и падова.
- Због епидемиолошке ситуације услед инфекције новим корона вирусом и пролонгираних мера дистанцирања и боравка у затвореном простору, препорука је да са лепшим данима овог пролећа кренете постепено, јер нагло и претерано оптерећење може да нашкоди здрављу. Постепено продужавајте време активности и оптерећење. Нека физичка активност буде разноврсна како би се активирале различите групе мишића. Комбинујте вежбе издржљивости, флексибилности, снаге и равнотеже - препоручује др Косић Бибић.
Она саветује свима да што више слободног времена проводе напољу и буду физички активни, да се прошетају до посла или заједно са децом возе бицикл, играју одбојку, стони тенис, баскет или бадминтон у природи или на песку. Напомиње како сви треба да буду физички активни, јер је то прави пут до доброг здравља.
Љ. Петровић
