Неки од њих резултат су стила живота, а празници су период када нам брига за здравље није ни на списку онога што морамо обавити. Из тог разлога издвајамо неколико празничних навика којима штетимо свом здрављу.
Недостатак воћа и поврћа
Најчешћа грешка коју чинимо током празника односи се на исхрану. Наиме, празничне тањире током празника чини месната храна богата мастима, а на њима се ретко налази воће и поврће.
Алкохол са сваким оброком
Коктели с великом количином шећера или пак тамна, тешка пива уместо лаганих, мање калоричних врста, одабир су многих људи за празник. С друге стране, у то време склони смо и да попијемо велику количину алкохолних пића готово уз сваки оброк.
Мањак активности и свежег ваздуха
Било због лошег времена, мањка воље или вишка хране, током празника смо склони минималној активности, а таква пракса дефинитивно нам не чини добро.
Мањак контроле
Контрола нам је у тим периодима непозната реч, а склонији смо да грешимо када нам се нешто нуди. Али требало би знати када је доста. То је тешко јер тада не водимо рачуна о броју дневних оброка па једемо и одмах након што смо јели.
Нема оброка без десерта
Велики број припремљених колача непресушан је извор посластица па смо склони томе да поједемо нешто након сваког или између сваког оброка.
Није битна врста меса
Месо је за празнике припремљено на бројне начине, а оброци долазе и у свим врстама меса, али будите свесни да пилетина, свињетина, ћуретина и говедина садрже просечно 23-41 одсто масти, а на 100 грама меса долази чак 80 мг холестерола.
Без стреса нема празника
Породична дружења су стресна, такве ситуације штете целокупном здрављу, па се ове године суздржите од свих ситуација које ће вам шкодити.
Неравнотежа у исхрани
Избегавање доручка како бисте могли појести више за вечеру, а онда велике количине хране пре одласка у кревет, штетни су. Наиме, дуге паузе између оброка успориће метаболизам, а касне вечере довешће до дебљања, али и до притиска на срце те до упале целог тела.
С. Милановић
