Опрезно при купању у стајаћим водама, прети ризик од заразе

Пошто је у току сезона купања, поред чињенице да купање и пливање неоспорно доприноси нашем здрављу, постоје и одређени здравствени ризици, као што су заразне болести и инфекције, којима смо током ових активности изложени.
1
Фото: Ilustracija/pixabay.com

Лекари Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ каже како је ризик од заразе утолико већи уколико је нека водена површина мања и слабије проточна, јер се лакше засити штетним материјама и микроорганизмима, који воде порекло или из живе и неживе природе или потичу од самих купача.

- Из тих разлога од природних водених површина за купање је најсигурније море, чему доприноси и присуство морске соли, а најнеповољније су мале стајаће воде, барице и слично. Што се тиче базена, они могу да буду беспрекорно чисти и савршено сигурни или пак врло несигурни, ако се одржавање запусти, што у потпуности зависи од људског фактора – кажу у „Батуту“.

Многа наша језера, стари речни рукавци и слично имају особине стајаће воде и то треба имати на уму приликом купања.

Заразне болести од којих човек може да оболи приликом купања настају продором проузроковача присутних у води у организам купача преко неког од улазних места инфекције, као што су уста, видљиве слузокоже, као што су очи, нос, генитални органи, повреде на кожи, чак и оне најмање, невидљиве голим оком, а понекад и преко слузокоже дисајних органа.

- Тако, на пример, гутањем воде, дакле преко уста могу да настану вирусне и бактеријске цревне инфекције, праћене проливом и повишеном телесном температуром. Преко слузокоже ока може да настане вирусно или хламидијално запаљење ока, што су типичне болести купача. Преко микроповреда коже и слузокожа, као и преко здраве слузокоже ока, човек може да са зарази лептоспирозом (летњи грип), нарочито након купања у барама и стајаћим водама. Као последица задржавања прљаве воде у спољашњем слушном каналу може да дође до запаљења уха. Преко дигестивног система, преко видљивих слузокожа и удисањем воденог аеросола, тј. ситних капљица, човек може да се зарази и ентеровирусима, који су, између осталог, и проузроковачи серозног (вирусног) менингитиса, што је запаљење меких можданих опни – напомињу лекари „Батута“.

Срећна околност је да је стваран ризик од инфекција ипак врло мали, јер се обично не попије велика количина воде, јер је кожа препрека за продор микроорганизама, а сами проузроковачи су у води најчешће јако разређени. Ово се превасходно односи на одрасле особе и децу школског узраста, док је ризик од наведених инфекција већи код деце узраста до три године, а за децу млађу од годину дана још већи, из простог разлога што су мала деца још неотпорна, а и начин њиховог купања погодује настанку већине инфекција, због седења у плићаку, загрцавања, гутања воде.

Стога у „Батуту“ наводе најзначајније и врло једноставне мере предострожности приликом купања су:

Избегавати да вода уђе у уста и гутање воде.

Избегавати да се гледа у води без наочара или маске за пливање/роњење.

Избегавати скакање, прскање, гурање под воду и слично.

Не задржавати се у води предуго.

Туширати се чистом водом након изласка из воде, језера, базена, односно на крају купања, а код куће се поново окупати топлом водом и сапуном.

Надзирати малу децу док се купају.

Поштовати хигијенска правила приликом купања у базенима (туширање пре уласка у базен, коришћење санитарних просторија и друго).

У „Батуту“ подсећају да је веома важно одржавати физичку дистанцу на плажи или базену, као и одржавати хигијену руку, у циљу спречавања потенцијалног преноса САРС- ЦоВ-2 вируса. 

Љубица Петровић

EUR/RSD 117.3087
Најновије вести