БОЛЕ ВАС ГЛАВА, ЗГЛОБОВИ, МУЧИ ПРИТИСАК? Можда је ово разлог и има везе с временом, ево и како
У последња 24 сата сведоци смо екстремних временских промена – у уторак је било 34 степени Целзијусове скале, а у среду само 15. А ни четвртак није много топлији.
Нагли пад температуре за 20 степени у року од једног дана може озбиљно утицати на здравље. Како се организам прилагођава овим условима и ко је најугроженији?
Који су симптоми?
Проблеми са дисајним путевима
Хладнији ваздух може иритирати дисајне путеве, што доводи до кашља, отежаног дисања или погоршања стања код особа са астмом и хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП). Пад температуре такође може ослабити имунитет, повећавајући ризик од прехлада или вирусних инфекција.
Кардиоваскуларни проблеми
Нагли прелаз на хладније време сужава крвне судове, што повећава крвни притисак и оптерећење на срце. Особе са хипертензијом или срчаним обољењима могу осетити бол у грудима, убрзан рад срца или чак повећан ризик од срчаног удара.
Болови у зглобовима и мишићима
Особе са артритисом или реуматским обољењима често пријављују појачане болове током временских промена. Ниска температура и повећана влажност могу додатно погоршати ове симптоме.
Главобоље и мигрене
Промене атмосферског притиска, које често прате температурне скокове, могу изазвати главобоље или мигрене, посебно код метеосенситивних особа.
Психолошки ефекти
Нагли пад температуре може утицати на расположење, изазивајући умор, раздражљивост или симптоме сезонског афективног поремећаја (САД), нарочито ако је праћен смањењем сунчеве светлости.
Типични симптоми:
- Умор и малаксалост
- Главобоља или вртоглавица
- Бол у зглобовима или мишићима
- Осећај хладноће и дрхтавица
- Отежано дисање или суви кашаљ
- Повишен крвни притисак
- Раздражљивост или анксиозност
Ко је најугроженији?
Пре свега старије особе. Њихов организам теже регулише телесну температуру, а често имају хроничне болести које се погоршавају.
Угрожене су и особе са хроничним обољењима. Пацијенти са срчаним, плућним или реуматским болестима посебно су осетљиви.
Од температурних разлика нису изузета ни деца јер је њихов имунолошки систем још у развоју, па су подложнија прехладама.
Ове разлике погађају и метеосенситиве особе, односно оне које реагују на временске промене често имају појачане симптоме попут несанице или главобоље.
Како се заштитити?
Да бисте смањили ризик од здравствених проблема облачите се слојевито како бисте се прилагодили промени температуре. Пијте довољно течности да избегнете дехидрацију. Избегавајте нагло излагање хладноћи, посебно ако сте знојави. Узимајте витаминске суплементе (нарочито витамин Ц и Д) за јачање имунитета. Особе са хроничним болестима треба редовно да узимају прописану терапију и консултују лекара ако примете погоршање.
