КОЛИКО БРЗО ХОДАТЕ, ТОЛИКО ЋЕТЕ ЖИВЕТИ, кажу стручњаци; Ево у чему је ТРИК
Начин на који ходамо није само ствар навике – он може бити важан показатељ здравља и дуговечности.
Истраживања показују да спорији ход указује на смањен волумен мозга, ослабљену неуролошку структуру и повећан ризик од срчаног удара, можданог удара, па чак и смртности. Зато се у медицини данас брзина хода користи као један од кључних показатеља физичког и менталног стања организма.
Нагло успоравање хода може бити упозоравајући знак за хронична обољења, губитак мишићне масе и смањену покретљивост. Брзина хода се мери врло једноставно: прелази се одређена раздаљина (на пример, 4 или 10 метара) и подели са временом потребним да се пређе.
Просечна брзина хода код особа од 40 до 49 година износи око 1,4 метра у секунди, док се после 80. године често спушта испод једног метра. Метастудија у којој је учествовало преко 34.000 људи показала је да бржи ход значајно повећава шансе за дужи живот – код 75-годишњака који су брже ходали, шанса да ће живети још 10 година износила је 87 одсто, у односу на само 19 одсто код оних који су ходали спорије.
Студије показују и да брзина хода одражава и здравље мозга. Особе од 45 година које споро ходају имају лошије резултате на когнитивним тестовима, слабији имунитет и знаке убрзаног старења. МР снимци показују да они имају мањи мозак и израженије когнитивне губитке.
Добра вест је да се све то може побољшати. Чак и неколико додатних минута шетње дневно, избор дуже пешачке руте или краћа шетња током паузе могу помоћи у очувању здравља и успоравању старења.