Приватници „сањају” државне плате

Држава као њихов послодавац најављује да ће им плате, уколико се настави досадашњи раст БДП-а, до краја ове године знатно порасти.

Како запослени у јавном сектору чине  нешто више од трећине укупног броја радника у Србији, а њих је према последњим подацима РЗС на крају марта било 2.092.220, остаје отворено питање да ли ће и плате код оних којима држава није послодавац ове године  порасти и за колико. Јер, не треба заборавити да су и сада плате у јавном сектору знатно веће од оних у приватном, па чак и од републичког просека.

Републички завод за статистику објавио је податке о просечној нето плати у фебруару ове године, према којима је она у Србији износила 47.819 динара. У исто време зарада запослених у јавном сектору била је 54.182 односно 6.363 динара више од републичке просечне нето зараде. У исто време, плата запослених у јавном сектору већа је за 9.632 динара од просечне нето плате у приватном сектору , која је у фебруару била 44.550 динара.

Држава је од почетка године већ начинила уступке послодавцима, јер је донела одлуку да се са 11.790 неопорезиви износ зараде повећа на 15.000 динара. С друге стране, повећана је минимална цена рада са 130 на 143 динара по радном сату. Значило је то да радници од почетка године за 184 радна сата имају минималну плату од 26.312 динара нето, а да се тај износ смањује у складу са мањим бројем радних сати.  У пракси су послодавци “оберучке” прихватили повећање неопорезивог износа зараде, али радницима нису дали ни динара више од  повећаног минималца, иако сада за њега мање у бруто износу издвајају него што су то чинили до краја прошле године.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић тврди да су послодавци и даље притиснути великим наметима које плаћају, високим трошковима на плате и парафискалним наметима.

Према званичним подацима предузећа у Србији већ трећу годину заредом остварују профит. У прошлој години чиста зарада српске привреде премашила је 437 милијарди динара, што је двоструко више у односу на 2016. Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић сматра да су ти подаци довољни да , поред повећања плата запослених у државним службама “капиталисти” и држава у овој години више одреше кесу.

- Веће плате и пензије- то може да каже премијерка ако има вишка у буџету. Не може да каже да ће плате повећати у реалном сектору. Плате у реалном сектору почеле су да стижу оне у јавном, али је Влада подигла плате, што је мисаона именица за реалну привреду – објашњава Атанацковић.

По оцени Николе Алтипармакова, члана Фискалног савета Србије, смањење пореза и доприноса на зараде јесте једна од опција које могу довести до повећања нето зарада у приватном сектору.

- Ако се смање порези и доприноси на зараде, једна од опција је да се то прелије на повећање  нето зарада, али постоји и опција да се то прелије на повећање инвестиција и запошљавање нових радника, чиме помажете незапосленима, тако да би на крају дана, радници и незапослени били на добитку – истакао је Алтапримаков.

На питање има ли простора за смањење пореза у овој години, одговара да актуелни фискални трендови указују на суфицит за који су велике шансе да се одржи до краја године.

- То значи да ће постојати неки фискални простор, и онда остаје друштвено и политичко питање како ћете то да распоредите. Ако повећате плате и пензије максимално колико вам buyеtski простор дозвољава, онда нећете имати великог простора за смањење пореза – рекао је Алтипармаков.

У анкети коју је ове, као и prеthodnih година, спровео сајт Послови-инфостуд “Најпожељнији послодавац  2018” , испитани радници истакли су да им је жељена плата за ову годину 80.000 динара. Запослени са завршеним постдипломским студијама у просеку очекују плату преко 100.000, док они са основном школом желе око 47.000 динара. Они са средњом школом очекују зараду од 58.000 динара.

Према резултатима овог истраживања и даље су стране компаније најпожељније за рад, док државне фирме губе на популарности. Наиме, готово половина испитаника означило је приватне компаније у страном власништву као пожељне за рад, што је за скоро 40 одсто више него пре две године, док би у државним фирмама радило око петина анкетираних, што је за скоро 30 одсто мање него 2016.

Међу 10 најпожељнијих компанија у овој години , испитаници су изабрали само два јавна предузећа – Телеком Србије и ЕПС, и ниједну банку, али су зато пожелели чак 8 страних приватних компанија, које су уједно добиле и највеће оцене.     

Љубинка Малешевић