КОРЕОГРАФ ЈОАН БУРЖОА И ЊЕГОВА ПРЕДСТАВА „ОНАЈ КОЈИ ПАДА” ВЕЧЕРАС У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ Све је теже победити буку

Подсетимо, представом “Онај који пада” његове компаније вечерас ће у Српском народном позоришту и званично бити спуштена завеса на овогодишњу едицију БФИ. Захваљујући се на признању, Буржоа је навео да “живимо у свету који је начет знаковима и обавештењима”, где је наша пажња заробљена, „а комуникација је постала бојно поље где бука односи победу”. “Постоји ризик да изгубимо у тој буци оно највредније - наше присуство”, упозорио је кореограф. Навевши да дигитална револуција утиче како перципирамо ствари, односно на нашу пажњу, Буржоа је додао да је жива, сценска уметност и даље место “где се људско биће сусреће са људским бићем”. 

Подсетимо, представа „Онај који пада”, требало је да у СНП-у буде изведена 5. априла, али је због повреде једног од играча померена за 20. мај. Говорећи за „Дневник” о том комаду, пет извођача балансирају на нестабилној површини, Буржоа је појаснио да се у њему  бавио специфичном театралношћу која потврђује централну премису: „свака ситуација рађа се из односа снага”... 

– У овом комаду равнотежа на нестабилној површини постаје моћна метафора људског стања. Та крхка, претећа равнотежа приказује нашу свакодневну борбу у потрази за стабилношћу у свету који је у непрестаном покрету. То је алегорија за небројене изазове са којима се суочавамо: попут сила које нас превазилазе, неизвесности и неопходним прилагођавањима како би напредовали у животу. На сцени, извођачи превазилазе те тензије кроз своје покрете. Они не покушавају да успоставе потпуну контролу, већ се труде да одговоре силама којима су изложени – гравитацији, инерцији, равнотежи. Тај физички одговор указује на то да је човечанство уједно крхко и отпорно. Мене занима управо тај тренутак осцилирања између пада и придизања, између понора и врха. Експресија физичке снаге извођача такође је израз универзалне истине: ми непрестано комуницирамо са свиме што нас окружује, прилагођавајући наш положај како би остали усправни, у буквалном и пренесеном смислу. У овом контексту, равнотежа није непромењиво стање, већ процес у који непрестано еволуира, заједнички напор који резонује са оним што човечанство доживљава – навео је Јоан Буржоа. 

Након што је наступао са бројним реномираним кореографима, Јоан Буржоа је 2010. године основао сопствену трупу, да би од 2016. до 2022. био директор Националног кореографског центра у Греноблу. Посвећен уметности која је радикално мултидисциплинарна, физичка и иновативна, Буржоа надгледа перформансе, сарадње и радионице у свим деловима света, док су његове поставке заправо креације везане за локацију, које се самим тим ослањају на енергију и посебности окружења. Његове радове подједнако познаје публика париског Лувра, Опере у Ослу или Гетеборгу, као и обожаваоци Харија Стајлса и Селене Гомез. 

– Мене изузетно занима идеја да човек није изолован ентитет, већ биће које је у непрестаној интеракцији са својим окружењем – појашњава кореограф. – Ако већ извођаче замишљамо као „векторе силе“, мој задатак је да истакнем начине на које сви ми трпимо утицаје, друштвене, природне и физичке, који управљају нашим активностима. Не ради се, дакле, о „пасивној улози“, већ о слушању и ослушкивању. Те теме своде се, у суштини, на питање присуства. Ради се о етичком питању. Опет, све то одражава суштинску истину нашег људског стања: ми готово никада нисмо господари нас самих, већ смо у непрестаном дијалогу са светом који нас окружује. Та перспектива ми омогућује да радим на естетици где покрет настаје из интеракције више него из воље појединца, стварајући тако понизну и поетичну слику човечанства.

Представа „Онај који пада” биће вечерас изведена на сцени „Јован Ђорђевић” СНП-а, с почетком у 20 часова.