ИПАК НИЈЕ САМО КОД НАС ТАКО? Млади Европљани губе веру у демократију ПОРАЖАВАЈУЋИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Само половина младих у Француској и Шпанији верује да је демократија најбољи облик владавине, а подршка је још нижа међу њиховим пољским вршњацима, показало је девето годишње истраживање Института YouGov за фондацију Туи, која финансира пројекте посвећене младима у Европи.
Студија је спроведена у априлу и мају, а у оквиру истраживања испитано је више од 6.700 људи старости између 16 и 26 година у Великој Британији, Немачкој, Француској, Шпанији, Италији, Грчкој и Пољској, преноси данас Гардијан.
Већина припадника европске генерације "З", односно оних који су рођени између 1996. и 2010. године, њих 57 одсто, изјаснило се да преферира демократију у односу на било који други облик владавине, али су стопе подршке значајно варирале, достижући само 48 одсто у Пољској и око 51 до 52 одсто у Шпанији и Француској, док је највиша стопа била међу младима у Немачкој са 71 одсто.
Да би под одређеним околностима фаворизовало ауторитарну владавину изјавило је 21 одсто испитаних, а највиши проценат таквих одговора био је у Италији - 24 одсто, а најнижи у Немачкој - 15 одсто.
У Француској, Шпанији и Пољској се 23 одсто испитаника изјаснило да би под одређеним околностима фаворизовало ауторитарну владавину.
Политолог са Слободног универзитета у Берлину Торстен Фас, који је радио на студији, је казао да међу младим људима "који себе виде политички десно од центра и осећају се економски угрожено", подршка демократији "пада на само једну од три особе".
"Демократија је под притиском, изнутра и споља", казао је Фас.
Скоро сваки десети испитаник је рекао да му је свеједно да ли је њихова влада демократска или не, док додатних 14 одсто није знало одговор на то питање, или није одговорило.
Истраживање је показало да је 48 одсто младих забринуто да је демократски систем у њиховој земљи угрожен, укључујући 61 одсто таквих одговора у Немачкој.
Повратак америчког председника Доналда Трампа у Белу кућу, успон Кине и инвазија Русије на Украјину померили су моћ са Европе у перцепцији испитаника, при чему је само 42 одсто њих убројало Европску унију међу три највећа глобална играча.
Од испитаних у Великој Британији, 73 одсто њих је желело повратак у ЕУ, док је скоро половина младих Европљана - 47 одсто, желела јаче везе између ЕУ и Велике Британије.
На питање о томе које земље су највеће светске силе, 83 одсто испитаника је рекло да су то Сједињене Америчке Државе, 75 одсто је рекло да је то Кина, а 57 одсто да је то Русија.
Скоро сваки пети млади Европљанин, односно 19 одсто испитаних, описао је себе као политички орјентисаног десно од центра, у односу на 14 одсто у 2021. години, док је 33 одсто себе назвало центристима, 32 одсто левичарима, а 16 одсто није себи давало никакве ознаке политичке орјентације.
Подршка строжим ограничењима миграције порасла је у свим земљама од 2021. године, са 26 одсто на 38 одсто.
Већина младих Европљана изразила је наду у потенцијал ЕУ, а двоје од троје испитаника је у огромној мери подржало останак своје земље у блоку.
У исто време, 39 одсто испитаника је описало ЕУ као не баш демократску, а само шест одсто је рекло да њихове националне владе добро функционишу, са мало потребе за значајним променама.
Упркос снажнијој подршци заштити климе међу младим Европљанима, само један од три испитаника је рекао да би то требало да буде приоритет над економским растом.