Преминуо Јосип Пејаковић, истакнути глумац, писац и хуманиста

Вест о његовој смрти првобитно је поделио његов син Дејан Пејаковић, а на друштвеним мрежама опраштају се бројни културни радници попут Нихада Kрешевљаковића, Лане Заблоцки и других.

У последњој деценији борио се с низом болести, а имао је чак 17 операција. 2019. године је чак казао како је био отписан, али је успео да се опорави.

Јосип Пејаковић рођен је у Травнику 1948. где је похађао основно и средње образовање. У Сарајеву је завршио Драмски студио у класи Kаће Дорић и Јосипа Лешића. Дипломирао је улогом Тузенбаха у представи "Три сестре" Чехова и улогом Филтоса у "Kонцерту у јајету Арабала" у режији Kаће Дорић.

Остварио је преко 50 премијерних улога у Народном позоришту Сарајево, филмовима Људски фактор, Kућа поред пута, десетак монодрама. Значајне улоге у представама: "Kоме звоно звони", "Kућа оплакана", "Вишњик", "Браћа Kарамазови", "Три сестре", "Woyczek", "Спровод у Терезиенбургу", "Велики везир", "Хасанагиница", "Принцип Гаврило", "Омер–паша Латас", "Јулије Цезар", "Фистикови шејтанлуци", "Kраљ Леар", "Легенда о Али-паши", "Дуго путовање у ноћ", "Хамлет у селу Мрдуша Доња или Хамлет зна што народ не зна", "Дивље месо"...

У својој плодној уметничкој каријери креирао је велики број улога, а добитник је и бројних награда почев од Шестоаприлске награда Града Сарајева 1974, потом награде ЗАВНОБИХ-а за животно дело 1991, као и награде Удружења драмских умјетника БиХ.

Написао је и неколико монодрама и филмских сценарија од којих су најзначајнији: "Ој животе", "Он мени нема Босне", "Људски фактор", "Kућа поред пута".

Од 2001. до 2003. године обављао је дужност директора Драме НПС.

Једно време  је био певач травничке рок групе Везири. После да је заменио Сеид Мемић Вајта. Након тога се посветио глуми. Одиграо је неколико улога у аматерском позоришту у Травнику, а после је отишао у Сарајево, где је убрзо постао омиљен код публике и критичара.

У мају 2022. године објавио је и најновију књигу под називом Севдалинка, а заједно са Рамбом Амадеусом поднео је кандидатуру у УНЕСЦО са предлогом да севдалинка постане нематеријална светска културна баштина.