Тајне старословенског календара КАКО СУ НАШИ ПРЕЦИ НАЗИВАЛИ МЕСЕЦЕ И ДАНЕ У НЕДЕЉИ

Њихова значења и порекло детаљно је објаснила Александра Маринковић Обровски, филолошкиња и оснивач сајта Свевлад, посвећеног историји старих Словена.

Месеци у старословенском календару

У старословенском језику Месец се називао Луна, што значи „светлети“, док реч „месец“ (старословенски „Мясаць“) потиче од корена „мас“ или „маса“, што значи „мера“. Месеци су започињали појавом Новог Месеца, а тај тренутак пратио је низ веровања:

Ако се жеља зажели при првом српу Месеца, веровало се да ће се остварити.

Новчић у џепу током Новог Месеца доносио је финансијску срећу.

У неким крајевима било је забрањено прање рубља или сечење воћки, јер би то донело несрећу.

Posts from the serbia
community on Reddit

Народни називи месеци

Стари Словени су имена месеци везивали за природне појаве:

Сијечањ – од речи „сећи“

Вељача – месец промена

Траванј – месец биља

Гроздобер – месец бербе грожђа

Студен – хладни месец

Називи су се разликовали по крајевима. У Нишу је јануар био коложег, док се у Тимоку памте називи попут трешњар (јун), жетвар (јул), гроздобер (септембар), листопад (октобар) и коледар (децембар).

Најстарији записи датирају из 15. века, а Вук Караџић је у 19. веку у Дубровнику забележио хрватске варијанте: сијечањ, вељача, ожујак, траванј, липањ, српањ, коловоз, рујан, листопад, студен и просинац.

Црква је додатно утицала на именовање, па настају називи месеци као што су богојављенски, сретенски, благовештенски, у складу са великим празницима.

Дани у недељи

Стари Словени су имали и сопствене називе дана, повезане са религијом и свакодневицом. Према Јакобу Гриму:

Понедељак – дан после недеље

Уторак – други дан

Среда – средњи дан

Четвртак – четврти дан

Петак – пети дан

У неким теоријама седмица је имала шест дана, где је шести дан био „дан када се не дела“ – претходник недеље. Пет таквих недеља чинило је месец од 30 дана, што се поклапало са лунарним менама.

Четвртак је био посвећен богу Перуну, а код Балтичких и Полапских Словена тај дан се и данас назива „Перендан“. Пуна седмица од седам дана уводи се тек са прихватањем хришћанства, када се јавља и субота, из старојеврејске речи „сабата“ (дан одмора).

Народни месечник и обичаји

Поред црквених празника, народ је створио свој месечник веровања и обичаја:

Јануар – Туциндан, Божић, Богојављење, Савиндан

Март – Младенци

Април – Благовести

Мај – Ђурђевдан

Јул – Огњена Марија

Пастири су користили дрвене календаре, урезујући знакове за дане: крст за недељу, косу црту за мањи празник, а обичну црту за свакидан. Сваке недеље одсецао се део штапа, бележећи пролазак времена.

Један назив понекад је важио за два месеца. Тако је студен означавао и новембар и децембар. Називи су зависили од климе: код Хрвата липањ означава јун, јер тада цвета липа, док код Пољака липа цвета месец дана касније, па је липиец – јул.