Алмашки крај: Место где је почео Нови Сад

Покрајинска влада донела је Решење по којем је 35 милиона динара издвојено и намењено за израду пројектно-техничке документације, на основу које ће Алмашки крај бити комплетно обновљен.
Almaški kraj u Novom Sadu foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Завод за заштиту споменика културе је носилац тог пројекта.

- Реч је о вишегодишњем пројекту и првој фази израде документације, јер то су километри улица, кварт града, хектари и хектари земље – појаснио је за „Дневник“ директор Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада мр Синиша Јокић. - Завод за заштиту споменика културе ће у наредном периоду окупити велики тим стручњака и израдити пројектно-техничку документацију за комплетну ревитализацију Алмашког краја, од археологије и инфраструктуре до уређења фасада и кровова. Идеја је потекла од председника Покрајинске владе Игора Мировића, који је покренуо иницијативу да се обави комплетна ревитализација Алмашког краја и ми смо му за то веома захвални.

Алмашки крај представља сам почетак Новог Сада. Иницијално је био у служби Петроварадинског шанца, мочварно тло, неусловно за живот, које је народ населио и од тог времена, пре три века, наш град почиње да расте. Одлуком Владе Србије, Алмашки крај је пре две године утврђен за просторну културно-историјску целину.


Алмашани”: Коцкице се слажу

Тема осветљавања значаја Алмашког краја за Нови Сад, по речима Маријана Мајина, почиње 2005. године, када је основано Удружење „Алмашани“. Кроз центар тог старог градског језгра требало је да прође булевар, што је Удружење успело да спречи, јер би такав потез свакако значио уништење аутентичног амбијента.

- Успели смо, 2019. године, да заштитимо тај део као просторну и амбијенталну целину. То би још требало да се среди у смислу одрживог развоја и да се ту интегришу неки нови садржаји, који ће можда боље моћи да испричају причу. Добра ствар је и чињеница да је прошле године једна од организација Савета Европе “Фаро мрежа” примила “Алмашане” у своје окриље, управо због доброг односа цивилног сектора и институција Града и Покрајине, њихове међусобне сарадње и идеја о будућности Алмашког краја. Тај тренд настављамо, а новац који је тренутно издвојен јесте показатељ добре сарадње, тако да могу да кажем да се коцкице полако слажу и резултат свега што смо заговарали полако постаје видљив – закључује Маријан Мајин.


- Обнова фасада у Алмашком крају већ је започета – потврдио је председник Удружења грађана „Алмашани“ Маријан Мајин. – Фасада у Алмашкој 5 је завршена, а тренутно су у току радови на два објекта у Улици Златне греде. Генерално постоји план да се током наредних пет година из буyета Града и Покрајине определи близу две милијарде динара за комплетно сређивање Алмашког краја. То је једини део који има аутентичну матрицу, видљиву на плану Новог Сада из 1877. године. Педесет-шездесет година иза Другог светског рата, Алмашки крај је практично био скренут из свих токова и могућности да се догоди било каква ревитализација, а можда га је управо то и сачувало. Ја се надам да ће коначно, попут петроварадинског Подграђа, добити изглед какав заслужује.

Фото: Dnevnik.rs

План генралне регулације Алмашког краја, који је на јавном увиду до 4. августа, предвиђа мање измене, углавном инфраструктуре, у тој просторно-историјској целини. Тим документом обухваћено је грађевинско подручје укупне површине 22,58 хектара, а градски урбанисти остављају могућност за изградњу подземне гараже у оквиру комплекса Матице српске и Библиотеке Матице српске.

Када је реч о инфраструктури, урбанисти наводе да би већину улица у Алмашком крају требало обновити, односно реконструисати коловоз и пешачке стазе, као и изградити бициклистичку стазу у Темеринској улици. Раскршће улица Марка Миљанова, Ђорђа Рајковића, Земљане ћуприје и Милана Ракића, биће реконструисано, те претворено у класичну четворокраку раскрсницу.

Нове стамбене или пословне зграде, с највише спратом и поткровљем могле би да буду изграђене у неколико улица Алмашког краја, у Матице српске, Милоша Обилића, Милана Ракића и Стеријиној. Породично становање планирано је и у Улици Марка Нешића, односно ту ће бити низ стамбених објеката, док је пословна зграда висине до два спрата с поткровљем планирана на Тргу Марије Трандафил 4. Када је реч о градњи нових објеката на простору Алмашког краја, они ће, осим по спратности, и архитектонским изгледом морати да се уклопе у ту културно-историјску целину.


Културне станице

У делу старе индустријске зоне налазе се два комплекса - Свилара и Кожара. Некадашња кожара у Улици Саве Вуковића 28 биће претворена у центар културе, високог образовања, старих заната и слично, а за потребе Академије уметности остављена је могућност да поред Културне станице “Свилара”  буде изграђен нови објекат.


План предвиђа очување зеленила, као и уређивање, односно озелењавање неколико слободних површина - платоа испред порте Алмашке цркве и на углу улица Петра Кочића и Стеријине, те јужног дела Земљане ћуприје, проширења у Улици Матице српске, као и дела Ђорђа Рајковића.

Како се из текста плана може приметити, део плаца у Темеринској 26 биће искоришћен за потребе здравствене установе, а пре тога би требало срушити објекат који се ту налази. Након тога, планирана је доградња зграде  новог Центра за репродуктивно здравље у Алмашкој 4.

Иначе, планом обухваћено подручје наслања се на заштићено старо градско језгро, па те зоне заједно представљају просторно-историјску целину од великог значаја за Нови Сад.

Б. Павковић, Ј. Вукашиновић

EUR/RSD 117.4598
Најновије вести