"Не видим решење по коме би Албанци са Косова и Метохије прошли као Срби из Крајине. Свако ко жели тако нешто, не жели добро свом народу", рекао је Антић у серијалу разговора Косинус.
Како је навео, омиљена флоскула Александра Вучића је да компромис значи да неко нешто добија и да неко нешто изгуби.
"Вучић је, нажалост, 27 година ширио мржњу и чинио све да сваки споразум буде обесмишљен, а сада говори о разграничењу", подсетио је Антић.
Како је напоменуо, председник има обавезу да штити национални интерес, али мора да штити и демократски инетерес, а компромис се постиже тако што неко добије мандат.
Антић се, уместо разграничења, залаже за историјски договор Срба и Албанаца.
"Не сећам се да је Вучић пре 2017. године говорио о 'нелаким' решењима, као ни о разграничењу. Било би добро да му за то питање мандат да Скупштина. Волео бих да то буде уставотворна скупштина", каже Антић.
Називајући га "општим местом" српске политике, он је одлучно против замрзнутог конфликта.
"Чак и у време Слободана Милошевића, када је Косово било и фактички у саставу Србије, била је вођена политика замрзутог конфликта и замрзнуте садашњице", указао је Антић.
Подсећа да је тада велика већина Албанаца бојкотовала институције Србије.
"Нису хтели да раде у државним установама, било је, наравно, и изузетака, али се тиме нико није бавио овде, и они су зато и добили медијски рат", сматра Антић.
Он би волео да се проблем Косова реши дијалогом Београда и Приштине, јер међународна конференција "отвара све".
"Ако говоримо о конференцији, онда морамо да отворимо питање Босне и Херцеговине. Мислим да би био ред да Република Српска има исти статус као Косово", сматра Антић.
У случају конференције, истиче, Републици Српској би требало вратити дистрикт Брчко.
"У том случају морамо да разговарамо и о томе да се оствари Ердутски споразум, и бар делови плана З4 у Хрватској, и да Срби у Црној Гори добију равноправност", категоричан је Антић.
Он се противи референдуму као решењу, истичући да "ми заслужујемо једну велику Народну скупштину која би била изабрана репрезентативно, у којој би били представљени сви, и која би добила мандат да донесе Устав".
За њега је највећи прекршај у демократији изневеравање истине, због чега упозорава да идеје које спасавају политичке каријере обично доносе штету друштву.
"Зато не мислим да је трајно решење идеја да Косово нема столицу у Уједињеним нацијама, а да може да има дипломатска представништва и да се свуда зове Република Косово, а да га ми формално зовемо Косово и Метохија", наглашава Антић.
Он сматра и да је могуће постићи међусобно признање, уколико север Косова припадне Србима и уколико Срби добију "поштену" административну аутономију у енклавама.
"Ако тамо Србе нико не прогони, ако добијемо четири светиње и место Косовске битке, онда у даљем процесу треба разговарати о помирењу. Уз то помирење иде и међусобно признање", истакао је Антић.
Он тврди да су Косово и Метохија "просечном Србину" оно што је Атина била за старе Грке - "ни град, ни држава, ни покрајина, већ идеја".
"Ми имамо демографски суноварат и исељавање, а 90 одсто становништва Косова је огорчено на Србију. Они који сматрају да је Косово света земља морају да нађу начин да Косововратимо у наредних педесетак година", закључио је Антић.
