Беочински буџет у суфициту, велики планови за целу Општину у 2019.
Председник општине Беочин Митар Милинковић каже за “Дневник” да су планови за идућу годину усвојени и да им је буџет већ две године развојни, те је за наредну годину пројектован на износ од 680 милиона динара, односно 630 милиона плус пренети суфицит из ове године.
– Буџетом је предвиђена и изградња базена, као и завршетак стамбено-пословне зграде у близини Спортског центра „Беочин”, али смо и за све месне заједнице планирали више новца него prеthodnе године – истакао је Милинковић.
По његовим речима, на понос је свих који раде у локалној самоуправи што ће из овогодишњег буџета у наредну годину бити пренето 50 милиона динара суфицита, а то је око десет одсто буџета за следећу годину, ситуација која се у њиховој општини годинама није догодила.
– Последњих 15 година увек је остајао дуг за следећу годину. Радили смо одговорно, што се и види, а наредне године радићемо још марљивије. У плану нам је завршетак школске спортске сале у насељеном месту Раковац, завршетак капеле у Лугу, као и канализације у Баноштору, са чиме ће се упоредо градити пристаниште за туристичке бродове – каже председник општине Беочин.
Он истиче да Општина, као и сваке године, издваја велику своту за спорт, која је ове године и повећана, додељује студентске стипендије, као и за најбоље ђаке, у износу од 6.000 динара и гледају да сваке године ураде још више него prеthodnе, а награђују и успешне спортисте.
Осим пројектованог буџета који је виши него лане, Општина се нада и трансферним средствима, као и помоћи од Покрајине и Републике у завршетку неких већих пројеката и капиталних инвестиција.
– Оптимиста сам и верујем да ће следећа година бити једна од бољих, а гледајући уназад две деценије, сигурно једна од најбољих. – истиче Милинковић. –Наредна година ће и за грађане општине Беочин бити берићетнија.
Председник Општине Беочин каже да је један од планова и пруга Петроварадин–Беочин, која више није у употреби, већ треба да постане пешачко-бициклистичка стаза.
Милинковић истиче одличну сарадњу с Новим Садом у вези с Европском престоницом културе 2021. јер је Беочин, заједно са Сремским Карловцима, увршћен у тај пројекат.
– Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и Покрајинска влада су препознали наш потенцијал, а прво ће бити обновљен Завичајни музеј у Черевићу, месту које је дало много знаменитих личности, писаца, академика, народних хероја, и то много значи у области културног развоја општине – навео је Милинковић. Он додаје да је музеј годинама таворио и био запуштен, и да је коначно време да заживи.
– Надам се да ће неко имати слуха и да обнови стари Шпицеров дворац, који дуго година стоји запостављен и за који је надлежан Републички завод за заштиту споменика културе, а има назнака да ће се то и десити – каже Милинковић.
– Још увек није дефинисано шта ће осим музеја у Черевићу бити обновљено за Европску престоницу, али шта год да се уради, ми ћемо бити задовољни – казао је Милинковић.
– Планова је много, али много ћемо и остварити – напомиње Милинковић и додаје да је највећа инвестиција изградња градског базена, коју грађани годинама очекују.
Он наводи да је спортска хала направљена 2009. године, иако је Фабрика цемента била позната у целој Југославији.
– То је као и што шустер себи последњем поправи ципеле, тако некако испада да и ми увек последњи добијемо – каже Милинковић, и истиче да је инфраструктура углавном решена, а да је идући велики пројекат ЛЕД расвета за целу општину, у приватно-јавном партнерству. – Расвета ће се финансирати из уштеде и неће више бити проблема да један дан сијалица ради, а други не, већ ће општина засијати.
Он истиче да је много урађено и ове године, иако се очекује да ће догодине још више, а све захваљујући Граду Новом Саду, Покрајини и Републици, који су им много помогли.
– Завршена је канализација у Лугу, као и у Черевићу и Раковцу, у чему је помогла Покрајинска влада, односно Управа за капитална улагања, остао је још Баноштор, где ће бити урађено идуће године. Реновирани су домови културе у свих наших десет месних заједница, који су били у лошем стању, запуштени више од 20 година – каже Милинковић.
По његовим речима, завршено је и проширење вртића, реконструкција целог крова, побољшање енергетске ефикасности у „Бубамари” у Беочину, као и школа у Сусеку.
Грабово је било заборављено, а сада, по речима Милинковића, нема ниједног незапосленог становника, као, уосталом, ни општина: за сваког ко жели да ради, има посла. У Грабову су отворене нове продавнице, чак и кафана, напомиње Милинковић, што значи да место живи и одмах је више дешавања.
– Ове године изграђени су и терени за спорт и рекреацију – за мали фудбал, рукомет и кошарку у Парку хероја у Беочину. Осим тога, школа у Беочину добила је потпуно нову столарију, енергетски ефикасне ПВЦ прозоре, као и зграда општине – каже председник општине Беочин. – Наредне године планирамо да је после 25 година окречимо.
Милинковић додаје да је урађено и асфалтирање и бетонирање улица, али и да су месне заједнице доста помогле у пројектима јер је већина планова и остварена.
– Месним заједницама се много помаже, оне имају свој план, и ми смо им пуна финансијска подршка – каже Милинковић. – И с јавним предузећима, која поштују годишњи план и програм, имамо одличну сарадњу.
Основна школа „Јован Грчић Миленко” која има 1.200 ђака, а у којој од 1965. године када је направљена, ништа није рађено, такође је добила нове прозоре и повећна је енергетска ефикасност објекта.
– Учионице смо санирали да ђаци имају пристојне услове за боравак у школи, као и санитарне чворове, које смо урадили још прошле године у Беочину, а ове и у школи у Сусеку, где је урађена и фасада, као и учионице. У тој школи траје стари обичај да ђаци прваци за први дан школе учитељима доносе петлове на поклон- подсећа Милинковић.
– Иако Беочин предњачи у развоју над осталим месним заједницама, мада не много, свака се развија помало, тако сада имамо инвестицију на 200 хектара где је винарија „Ковачевић” подигла засаде винове лозе и упослила људе из тог места – истиче Милинковић.
Маша Стакић