Брнабић сматра да делегацију треба да предводи председник Вучић, јер је, каже, све, па И атмосфера, другачије када је он присутан, било да се разговори воде у Пекингу, Москви, Бриселу или Абу Дабију.
Важно је, каже, напоменути да је Гренелу на првом месту економија.
"Гренел се углавном фокусира на економију, на тешка питања, да се ради на томе да људи живе боље, безбедније и у смислу примања и квалитета живота. И ми се са тиме слажемо. Ту је и проток роба, капитала, људи и услуга. То је агенда са којом се ми не само слажемо, већ је Вучић и покренуо та питања", рекла је Брнабић у Ћирилици.
Премијерка је рекла и да се у потпуности слаже са председником да Србију после избора очекује јесен пуна изазова.
Он је, каже Брнабић, решавање косовског питања у потпуности преузео “на своја плећа” и веома у томе помогао влади, на чему му је, каже, веома захвална.
Истакла је да је председник Вучић успео да изазове “паузу” у признавању једнострано проглашене косовске независности, што је, како је рекла, још један његов велики успех.
“Видећемо врло брзо да ли ће Приштина то и даље поштовати с обзиром на то да су почетком јуна предали своју кандидатуру за чланство у организацији у оквиру Савета Европе за кинематографију и аудио визуелне уметности… Сада ћемо видети да ли ће повући ту кандидатуру”, рекла је.
Председница Владе Србије Ана Брнабић истакла је вечерас да је Србија од 2014. до данас прошла кроз две фазе трансформације и да сада нова влада треба да крене са трећом фазом која, између осталог подразумева дигитализацију и био-технологију.
Учествујући у емисији Ћирилица Хепи телевизије, Брнабић је рекла да ова влада будућој оставља и три важне стратегије: стратегију новог индустријског развоја, стратегију развоја вештачке интелгенције и стратегију дигитализације.
Подсетила је да су претходне две фазе биле: прва, која је почела 2014. године, када је актуелни председник Александар Вучић преузео одговорност за то како се живи у овој земљи.
Србија је тада, додала је, била на рубу банкрота, незапосленост младих преко 50 одсто, неконтролисану инфлацију, курс динара са 85 отишао на 120 и земља је била некредибилна и у домену спољне политике је била тешка ситуација.
“У тој првој фази се морала стабилизовати земља, да се доведу јавне финансије у ред, да се почне са смањивањем јавног дуга испод 60 одсто па да се иде на дуг испод 45 одсто, јаким мерама фискалне консолидације он је то успео да уради”, рекла је Брнабићева.
Друга фаза трансформације је, казала је, почела 2017. године када је она постала председница владе.
“Преузела сам владу са стабилним буџетом и незапосленошћу од око 14 одсто, али сам знала да ће до краја мог мандата бити једноцифрена. Тада смо председник Вучић и ја схватили да је дигитализација најважнија. За четири године скочили смо за педест места на Дуинг бизнис листи”, истакла је Брнабић.
