У ЗЕНИЦИ ОКА СВЕ ПИШЕ Скенирање открива здравствене тајне: срчане ризике, колико брзо старите...
Једноставно скенирање ока могло би се користити за проверу знакова ризика од срчаних обољења и биолошког старења, показује нова студија - што потенцијално омогућава раније откривање и лечење здравствених проблема.
Рад тима из Велике Британије и Канаде је најновији доказ у све већем броју истраживања која показују да наше очи преносе сигнале о нашем општем здрављу и благостању.
У овом случају, сићушни крвни судови на задњем делу наших зрнаца указују на опште васкуларно здравље. Истраживачи су такође успели да идентификују протеине који изгледа покрећу неке промене, на које би се у будућности могли циљати третмани.
"Око пружа јединствен, неинвазиван поглед на циркулаторни систем тела", каже генетичарка Мари Пигејр са Универзитета Макмастер у Канади, наводи се у истраживање које је објављено у часопису Сajенс aдвенсиз.
"Промене у крвним судовима мрежњаче често одражавају промене које се дешавају у малим крвним судовима тела", појаснила је.
Док су претходне студије пронашле везе између сложености крвних судова у мрежњачи и општег здравља срца, овде су истраживачи желели да детаљније погледају шта би могло бити иза ових повезаности.
Анализирали су скенирање ока и генетске податке од 74.434 добровољаца, откривши да људи са једноставнијим, мање разгранатим крвним судовима у очима такође имају већи генетски ризик од кардиоваскуларних болести.
Ово је показано техником која се зове Менделова рандомизација – коришћењем генетских варијанти (у овом случају за ризик од кардиоваскуларних болести) уместо стварног здравственог проблема.
Пошто је генетика фиксна, то значи да се сложеност ових крвних судова не види само уз веће стопе биолошког старења и већи ризик од срчаних обољења; вероватно је покренута истим процесима.
Користећи податке из посебне кохорте, тим је такође идентификовао одређене протеине – првенствено ММП12 и ИгГ–Фц рецептор ИИб – који изгледа утичу на упалу и утичу и на крвне судове и на здравље крвних судова. Ти протеини би се евентуално могли користити као основа за превентивне третмане.
"Повезивањем скенирања мрежњаче, генетике и биомаркера крви, открили смо молекуларне путеве који помажу у објашњењу како старење утиче на васкуларни систем", каже Пигејр.
Тренутно су потребни неки прилично компликовани и дуготрајни тестови како би се правилно проценио ризик од стања повезаних са старењем, као што су срчана обољења, мождани удар и деменција.
Ако скенирање ока може да обави исти посао, већи број људи би могао бити лакше прегледан и раније у животу. Иако идеја о скенирању ока као раним упозоравајућим знацима за ове здравствене проблеме није потпуно нова , ова најновија студија значи да постоје јачи научни докази – и боље разумевање зашто би они функционисали.
Могућност циљања ових основних протеина и окидача упале пре него што се развију озбиљни проблеми била би огромна предност за старију популацију – и могла би помоћи у обезбеђивању већих шанси за здравији живот у старости.
"Наши налази указују на потенцијалне циљеве лекова за успоравање старења крвних судова, смањење терета кардиоваскуларних болести и на крају побољшање животног века", каже Пигејер.
