„ДНЕВНИК” у Панчеву: Расту капитална улагања, опада незапосленост

– У последње три године имамо око милијарду евра инвестиција у Панчеву, од чега је више од пола милијарди уложено у Северној индустријској зони и 400 милиона у Јужној – истиче градоначелник Панчева Саша Павлов у разговору за „Дневник”, додајући да су доказали да је могуће привући инвеститоре само ако се ради, планира и реализују стратешки циљеви које су дефинисали документом „Стратегија развоја града Панчева 2014–2020”.
1

– Први стратешки циљ је стварање услова за привлачење страних директних инвестиција, али и стварање одређеног привредног амбијента за пласирање домаћег инвестиционог капитала с крајњим циљем да се смањи број незапослених, односно повећа запосленост. До 2017. смо улагали озбиљне своте, уз помоћ државе и Покрајине, односно Управе за капитална улагања, у опремање нечега што се зове Северна индустријска зона, која има близу 100 хектара и на којој већ нема слободних парцела.

У Панчево долазе велики немачки инвеститори, од којих је познат један, а преостала два чекају да најаве. Први је компанија ЗФ, чије је инвестиција вредна око 160 милиона евра, због чега важи за једну од највећих тренутних инвестиција у држави, а у плану је да све фазе буду готове до пролећа, када ће бити запослено око 1.500 људи, имајући у виду да од тог броја већ петстотинак ради. Друга фирма такође се тиче аутомобилске индустрије и њена инвестиција ће бити бар дупло већа, док се с трећом, која је из области логистике, односно која ће се бавити производњом логистичке инфраструктуре, ступило у преговоре само дан пре нашег разговора, те се још увек чека званично писмо о намерама у којем ће писати и вредност инвестиције.

– Прве две компаније тичу се капитално-интензивних инвестиција, док је трећа радно-интензивна и заједно треба да запосле до 4.000 људи – наводи Павлов, присећајући се да је јуна 2015. године, када је дошао на место градоначелника Панчева, било око 12.500 незапослених, а сада их је мање од 7.500 – око 19 процената, при чему је важно истаћи да поменуте инвестиције још нису заживеле ни у 40 одсто својих капацитета, те су успели да реализују два стратешка принципа и изнад њихових очекивања. – Имамо и доста домаћих компанија, које не запошљавању хиљаде људи, али свако ко запосли макар једног Панчевца заслужује велике похвале и подршку од локалне самоуправе. Тако у протеклом периоду имамо више од 100 нових регистрованих привредних друштава, углавном су то средња и мала предузећа, али су стабилнија и лако се привикавају на промене на тржишту, не пропадају, и битно нам је да из године у годину бележимо раст. Имамо и фирме које се гасе, али имамо стабилан раст броја привредних друштава у самом граду.

Од поменутих готово 100 хектара Северне индустријске зоне, шест и по распродато је фирмама домаће производње, а које на различите начине могу бити добар сервис немачким инвеститорима и које ће запослити око 300 људи. С друге стране (града), налази се и историјски важна Јужна индустријска зона, у којој НИС и „Гаспром” пласирају вишемилионске инвестиције, пре свега у фарбику за дубоку прераду, где ће се добијати квалитетнији бензин, због чега ће бити мање сумпорних испарења, док је у плану и изградња термоелектране-топлане вредне 180 милиона евра. Тиме ће бити обезбеђени енергетски капацитети Рафинерији и „Петрохемији”, које ће радити на водену пару која се генерише и добија из гаса.

Фото: Саша Павлов
У Панчево долазе велики немачки инвеститори, од којих је познат један, а која су преостала два ускоро ћемо обелоданити (Саша Павлов)

– Надам се да ће се тиме обезбедити и стабилност пословања „Петрохемије” јер не желимо да се деси исто што и с „Азотаром” – која је отишла у стечај – пошто тамо ради више од 1.200 људи – каже градоначелник Павлов. – Стабилност те фабрике нам је веома битна, сигуран сам у то да ће се период својинске трансформације тог предузећа спровести што безболније и да ће систем наставити да ради. Иначе нам је стање на тржишту рада озбиљна магла. Често се питам где је тих 7.500 незапослених људи... Бувљак је и даље актуелна прича, станоградња цвета па претпостављам да 50 одсто њих ради у сивој и црној зони. Мислим да има можда око две-три хиљаде људи који заиста немају посла, а при том је 50 одсто њих из категорије теже запошљивих.

Панчево је познато и по пољоприведи, те се око 80 одсто површине града користи као пољопривредно земљиште, и то друге и треће категорије. Нешто више од 17.000 хектара иде на лицитацију и реч је о закупнини која доноси приход од 2,3 милиона евра, од чега 40 одсто иде Граду, 30 процената држави и преосталих 30 Покрајини.


Болница по светским стандардима

Последњих деценија сегмент здравства у Панчеву био је у критичном стању, наводи градоначелник тог града Саша Павлов. Стога су пре неколико месеци завршили реновирање Интернистичког блока Опште болнице, што је био пројекат вредан готово милијарду динара, а комплетно готов у року од две године.

– Тај блок је био у катастрофалном стању, као коњушница, а услуге те установе користе сви становници јужног Баната – истиче градоначелник. – Олакшали смо и онима који раде тамо и који користе те услуге јер смо га уредили по свим светским стандардима. У плану је да реконструишемо целу болницу, односно све блокове, а с почетком следеће грађевинске сезоне креће се у реализацију завршне изградње зграде Завода за јавно здравље.


– Ово је средина где су људи навикли да се баве пољопривредом, и то одржава живот у селима, а парцеле сеу махом у њиховом окружењу, зато и имамо већину села у којима живи по 6.000 људи – наглашава наш саговорник, додајући да цела општина има готово 124.000 становника, од чега само у граду живи око 75.000, а да укупно имају 26 националних заједница.

И уређење самог града врло је важно те су у плану два значајна пројекта која се тичу сређивања језгра центра и Тамишког кеја, док је некадашњи хотел „Слобода” приватизован и купили су га приватници из Швајцарске који желе да га ревитализују.

Леа Радловачки

Фото: Вања Фифа

EUR/RSD 117.4849
Најновије вести