Ђорђевић је подсетио да је стопа незапослености 2012. године износила 23,9 одсто, а њен пад испод десет процената убраја у значајне резултате у минулој години.
"Наставићемо ка томе да незапосленост у наредним годинама буде још мања. Мислим да ћемо ту цифру спустити за један или два процента", поручује Ђорђевић у изјави за Танјуг.
Важно је, каже, да се улаже у раднике како би имали одређене компетенције и вештине, са којима би могли да остваре веће плате.
Поред пада незапослености, шифрарник занимања, регистри за раднике на црно, труднице и породиље који обухвата предузећа која су кршила законе, као и звучни ефекти за слепе и слабовиде на 509 семафора у Београду обелезили су 2019. кад је реч о ресору који он води.
Ђорђевић је подсетио и да је усвојен Закон о агенцијском запошљавању, који ће, како каже, допринети да радници који су радили у агенцијама без права, топлог оброка, превоза, годишњег одмора, добију сва заслужена права.
Према његовим речима, први пут након 20 година донет је нови шифрарник занимања, за занимања која пре две деценије нису ни постојала.
Додаје да је раније било много проблема у вези са признавањем диплома, поготово оних из иностранства, а сада је тај рок смањен, и сада је 60 дана, док се, подсећа, раније на нострификацију дипломе чекало око две до три године.
Наставља са и са повећањем издвајања за пројекте за особе са инвалидитетом, као и за борце и ветеране:
"За особе са инвалидитетом је у 2019. години издвајања су била већа за 30 милиона, а за борце и ветеране су са око 50 милион повећана на 120 милиона. То је обећање које сам дао на почетку мандата", рекао је Ђорђевић
Истакао је да је за слепе и слабовиде на 509 семафора у Београду постављени звучни ефекти и звучни сигнали.
Такође, ПИО фонд је донео одлуку да се сва решења стампају и на Брајевом писму за слепе и слабовиде.
"Верујем да ће друге институције кренути тим правцем. Дигитализовали смо целу библиотеку која је била намењена слепим и слабовидим особама", додао је Ђорђевић.
Као пројекат који је, такође, обележио 2019. годину, навео је "Реци не раду на црно", наводећи да је у години на измаку затечено 3.312 особа мање које су радиле на црно, у односу на 2018 годину.
"Укупно 79 одсто радника је након инспекцијског надзора добило уговор о раду и наставићемо са том праксом и убудуће", казао је Ђорђевић
Додао је да су 2019. године основана два регистра, од којих један обухвата предужећа и компаније која су кршила прописе и запошљавала људе на црно, а којих је до краја године било 3.300.
Други регистар, који је оформљен средином 2019. обухватио је све оне који су кршили права трудница и породиља, а укупно је 26 компанија које су кршиле њихова права, навео је Ђорђевић.
