Ђурић: Курти нема бланко подршку САД
БЕОГРАД: Амбасадор Србије у САД Марко Ђурић изјавио је данас да Албанци на КиМ немају бланко подршку САД за све што раде и да то је велика заблуда премијера приштинских привремених институција Аљбина Куртија који, како је рекао, још увек живи у 1999. години.
Ђурић је рекао да у САД није прошло незапажено то што је патријарху Порфирију забрањено да оде у Пећку патријаршију, као ни напади на двојицу српских дечака на Бадњи дан на КиМ.
"Ођекнула је забрана патријаху, јер је реч о невероватном скандалу. Низ чланова америчког конгреса упознато је о томе и они су извршили притисак на Приштину. Сваког дана ћемо говорити шта је урађено дечацима и шта је урађено патријарху", рекао је Ђурић за Пинк.
Додаје да је његов утисак је да Курти води неке своје личне, унутрашње ратове.
"Реч је о човеку који је сувише личан да би могао да води сложене процесе помирења и многи моји саговорници у америчкој администрацији свесни су да покушава да манипулише трагедијом на истоку Европе и да гурне Србију у 1999. годину", истакао је Ђурић.
Говорећи о нападу на двојицу српских дечака на Косову, због којих су, како је нагласио, многи Срби на КиМ празнике провели у страху и сузама, Ђурић је рекао да је Курти својом политиком допринео да се створи таква врста климе за нападе на Србе.
Како је рекао, после напада Курти га је осудио и кренуо са лицемерном контролом штете и покушајем да низом спинова промени суштину тих напада.
"У својој крокодилској осуди напада на дечаке, Курти и Самоопредељење ниједном речју нису рекли да су дечаци Срби, а Курти свуда истиче да је он Албанац, а не Косовар. Чак ни када су невине жртве он српским дечацима не признаје порекло. Корак даље је отишла његова колегиница из Самоопредељења која је рекла да се ради о два словенско-православна Косовара", истакао је Ђурић.
Он додаје да уопште није случајно то што је нападач припадник Косовских безбедносних снага, јер је у питању, како је рекао, једна високо милитаризована формација која је по својој природи илегална, а чију су трансформацију осудиле и НАТО и земље Квинте, али која је ипак наставила са наоружавањем и идеолошком индокринацијом.
Иако је нападачу, Азему Куртају, одређено месец дана притвора, амбасадор Србије у САД је скептичан да ће бити осуђен.
"Prеthodnе деценије нас уче да злочини против Срба на КиМ остају некажњени. Нико није кажњен за 17. март, нити протеривање Срба 1999.", подсетио је Ђурић.
Он додаје да је јасна реакција великог дела међународне заједнице која је осудила нападе, али да један високи званичник ЕУ, који је, како је рекао Ђурић, увек био брз на осуди Срба, није ништа рекао.
"Курти покушава да нас увуче у сукоб у Украјини. Спроводећи такву идеју он поткопава стабилност у југоисточној Европи. Не смемо да упаднемо у ту замку, ми смо самостална и независна држава која не учествује у туђем сукобу", истакао је Ђурић.
Говорећи о одбијању да се дозволи повратак српске војске и полиције на КиМ, он је рекао да наша уставна обавеза да штитимо Србе на Косову не престаје било чијим одговором и да ће Србија наставити да чини све да заштити народ на КиМ.
"Тражимо фер дил, не може једна страна да добије све, а друга да изгуби све. Све више људи разуме да је Србија са седам милиона становника и становништвом у земљама у окружењу једна од најважнијих чинилаца у региону", сматра амбасадор Србије у САД.
Што се тиче најављене посете високе америчке делегације коју ће предводити Дерек Шоле, Ђурић је оценио да је она веома значајна за нашу земљу.
"Реч је о човеку који је веома високо позициониран у америчкој администрацији. Он је један од само четири човека којег својом одлуком поставља директно председник Бајден у Стејт департмент без одобрења Сената. Он наџире комплетан рад америчких служби када је реч о нама", рекао је Ђурић.
Додаје да ће са Шолеом у делегацији бити Габријел Ескобар, представници Савета за безбедност, Пентагона.
"Њихова посета Београду, Приштини и Скопљу је добра прилика да се ствари погурају напред, да се прикаже да циклуси ескалације које гура Куртијев режим руководећи се својим циљевима нису прихватљиви. То је за нас прилика да тражимо повратак на стање пре фебруара 2022. године", поручио је Ђурић.