Први пут расправа о резолуцијама је одложена због председничких избора у Србији, који су одржани 2. априла, а други пут због Приштине, односно ванредних парламентарних избора на Косову и Метохији, који су одржани јуче.
Резолуција о Србији, коју би Европски парламент требало да усвоји у среду, указује на напредак који је земља постигла у области економских реформи, сарадње у региону и преговора о чластву у ЕУ.
У тексту известиоца Дејвида Мекалистера, који је претходно усвојио Спољнополитички одбор ЕП, закључује се да се Србија налази на правом путу приближавања ЕУ.
"Европски парламент поздравља истрајно ангажовање Србије на путу укљуцивања у ЕУ и њен ангажован, опипљив и добро припремљен приступ преговорима", стоји у нацрту Резолуције о Србији о којој ће се сутра расправљати на пленаром заседању Европског парламета у Стразбуру.
Поред почетне оцене да је Србија у 2016. години отварањем поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, покренула "кључна поглавља у приближавању ЕУ", у тексту Нацрта позива се и на отварање "додатних поглавља која су технички спремна".
У међувремену је прихваћено 13 компромисних амандмана на Мекалистеров извештај, од којих је један поднео и сам известилац.
Амандманом Дејвида Мекалистера тражи се да се новим чланом констатује да је бивши премијер Александар Вучић са 55,08 одсто гласова изабран за председника Србије на изборима, које је надгледала мисија ОЕБС-а.
Међу амандманима је и онај који су упутили посланици Савеза либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) Иво Вајгл из Словеније и Јасенко Селимовић из Шведске, а односи се на процес помирења у региону.
Тим се амандманом, наиме, захтева од Србије и земаља региона да се фокусирају на помирење, пре свега кроз културне пројекте који се баве скоријом историјом и који промовишу заједничко разумевање историје, као и на побољшање јавне и политичке културе толеранције, инклузије и помирења.
Амандман аустријске посланице Улрике Луначек, која је и потпредседница ЕП и известилац ЕП за Косово, а који је поднела с колегом Игором Шолтесом из Словеније, изражава се забринутост због извештаја Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" о томе да је од НАТО бомбардовања број смртних случајева у вези с леукемијом, као и број новооболелих, значајно порастао.
Амандманом се од Европске комисије захтева да подржи даља истраживања у том смислу, али и да се испита могућност пружања адекватне техничке и медицинске помоћи како би се власти у Србији избориле са тим проблемом.
Иначе, Резолуцијом се од Србије тражи веће залагање у областима борбе против корупције, промоције независног судства, заштите слободе медија и мањинских прва као и наставак нормализације односа са Косовом.
У текст Резолуције о Србији о коме ће посланици Европског праламета гласати у среду наводи се да је у Србији у 2016. години примећен напредак у области реформе правосуђа, али и наглашава да "независно судство још није осигурано у пракси".
Истовремено се изражава забринутост због недостатка напретка Србије у борби против корупције, позива на примену националне стратегије у овој области, као и усвајање закона о Агенцији за борбу против корупције. Европски парламент поздравља и напредак који је Србија остварила у области борбе против организованог криминала, али се од власти у земљи посебно тражи "брзо расветљавање случаја Савамала".
Србија се позива да обезбеди примену законодавства у областима образовања националних мањина, употреби језика, њиховој заступљености у јавној админитрацији, као и приступ медијима и верским службама на језику мањина.
Као област где напредак није остварен, Европски парламент наводи медијске слободе и слободу изражавања у Србији.
Понавља се захтев ЕУ да се истраже случајеви напада на новинаре и медије, као и да се обезбеди транспарентност власништва у медијском сектору.
Србија је у Нацрту резолуције Европског парламента добила врло позитивну оцену када је реч о побољшању економске ситуације у земљи, начину решавања избегличке кризе, као и похвале за конструктивму сарадњу у региону и своју опредељеност добросуседским односима.
И у овогодишњој резолуцији ЕП тражи од Србије да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ, укључујучи и односе са Русијом.
Нацртом резолуције о Косову и Метохији, које се одвојено разматра, од Приштине се тражи формирање Заједнице српских општина.
Кад је о извештају о Србији реч, констатује се да је Србија "учинила важне кораке ка нормализацији односа са Косовом, што је кључни предуслов за укупни напредак преговора".
