Фабрици, који се обратио путем видео линка због корона вируса, казао је да је јако много младих људи из Србије прошло кроз програм Еразмус+, због чега је он значајан и истакао да тај програм представља и део пута Србије ка ЕУ.
„Србија је део различитих образовних програма и у Србији постоји генерација која је имала користи од овог пројекта и то је значајан елемент заједничког фактора у Европи“, казао је Фарици и додао да је 10.000 младих људи, студената, просветних радника из Србије био део програма мобилности кроз Еразмус + од 2019. године.
То што је Србија постала партнерска земља у програму, како је рекао Фабрици, био је сигнал да је наша земља "порасла до матуре у образовању".
„У том смислу, Србија је већ део ЕУ“, казао је Фабрици и навео да је у програму учествовало 1.220 образовних институција, а да је за то издвојено више од 70 милиона евра.
Такође, кроз програм је од 2019. прошло 300 стуедната и професора који су из ЕУ дошли у Србију.
Фабрици је оценио да је настављање финансирања Еразмус + програма снажна политичка порука ЕУ и додао да ће бити покренут и нови програм у оквиру новог буџета, али да ће се и са 100 милиона евра покрити период на који је пандемија вируса корона негативно утицала, за шта је крајњи рок за пријаву на позив 29. октобар.
Каже и да ЕУ жели више да учини да пројекте и рад учини доступнијим и да се још више „озелени“, односно узеће се у обзир еколошка одрживост.
Фабрици је снажно охрабрио Србију и подсакао да настави да учествује у пуном капацитету, као равномерни партнер у програму Еразмус + и у будућем периоду.
Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић казала је да је програм Европске комисије донео погодности београдском Универзитету и навела да су структурни пројекти, јачање капацитета, не само у материјалном смислу, већ и стицање вештина, помогли члановима академске заједнице да се пријављују и за друге програме ЕК.
Како је навела, на тај начин чланови академске заједнице Србије доприносе раду сопствених факултета, а отварањем студентске мобилности и мобилности наставника кроз програм Еразмус +, створена је могућност да се уживо стекну искуства на другим универзитетима у Европи.
„То све оснажује нашу академску заједницу и наше младе људе, будуће стручњаке. Мислим да су то велика достигнућа и да смо спремни да у наставку програма учествујемо са друге позиције. Од када је Србија постала партнерска земља у програму, Универзитет у БГ наступа другачије“, казала је Поповић.
Додала је да то јесу и даље стратешка партнерства која јачају насе капацијете, али да са друге стране и Србија наступа као експерт који ће помагати другим универзитетима на глобалном нивоу.
„То је јако битно за позиционирање Универзитета у Београду и повећање његове видљивости“, закључила је ректорка.
Помоћник министра просвете Александар Јовић истакао је да је Еразмус + програм веома допринео развоју образовања у Србији и то пре свега његовој интернационализацији.
Како је казао, од почетка програма 2014. године, иако је Србија имала ограничен приступ фондовима, успела је да буде лидер Западног Балкана у броју одобрених пројеката које су наше институције координирале и средстава која су за то добијена.
Истакао је да та средства нису кредити, већ су донације које ЕУ даје за развој образовање и додао да је Србија од 2014. до 2018. године успела да добије око 140 милиона евра помоћи за развој образовања и то на свим нивоима - од предшколског до високог образовања.
Навео је да је Србија 2019. успела да постане партнерска земља и истакао да је то битно јер само шест земаља које нису чланице ЕУ су програмске земље са потпуним приступом фондовима.
„Тешко је издвојити пројекат који би био одржај целог овог програма, али битно је истаћи да смо захваљујући свим пројектима успели да померимо систем, на пример Закон о дуалном образовању, посебно на високом образовању проистекао је из једног пројекта Еразмус + програма“, казао је Јовић.
