"Сигуран сам да после ове пандемије односи међу државама и свет уопште неће изгледати исто. У том смислу већ одавно се помиње способност ЕУ да одговори на ове проблеме, као и координисаности и усаглашености БиХ да се носи с овим проблемима,” рекао је Галијашевић за портал Инсајдер.ин и додао да ће, исто тако, хуманитарни наступ Русије и Кине променити многе односе према њима и сигурно ће условити преиспитивање антируских санкција које су под притиском САД заведене Русији, а делимично и према Кини.
Он тврди да су се власти у Републици Српској, за разлику од оних у Сарајеву, показале способним да ефикасно одговоре на изазов пандемије која погађа читав свет.
"Док председник Додик, председница Цвијановић, министри Лукач и Шеранић свакодневно раде на информисању људи и обавештавању о пружању помоћи, дотле у Сарајеву трају политички сукоби Бошњака и Хрвата око тога ко ће бити у кризном штабу, па до тога да ли ће премијер Ливањског кантона, који је први увео карантин у свом кантону, бити кривично гоњен јер су сви бошњачки политичари из Сарајева одлучили да га кривично гоне због одлуке о увођењу карантина", навео је Галијашевић.
Каже да "у Сарајеву и даље причају бесмислице" и да се још нису суочили са стварном тежином проблема који изазива пандемија.
"Република Српска не може бити талац неефикасности и неорганизованости другог дела БиХ и сигурно је да ће после ове пандемије многа питања доћи на дневни ред", наводи Галијешевић.
Галијашевић је нагласио да се види и то да сарајевских политичара у овом тешком времену заправо нигде нема.
"Бакир Изетбеговић се народу обратио тек сада, кад је био присиљен на позив западних амбасадора доћи на разговор о подели кризног пакета ММФ-а. До тада се обраћао једино билбордима своје жене Себије, који су прво неписмени, а затим и потпуно непримерени овом тренутку. Кад погледамо Џаферовића и Комшића видећемо исто тако само њихове телефонске контакте са страним амбасадама и испразне прице".
Он додаје и то да је пандемија вируса корона у други план гурнула бројне безбедносне изазове, опасност од тероризма и проблеме са мигрантском кризом.
"Питање терористичке претње није умањено нити су терористи постали хумани, већ ово време користе за своју реорганизацију и припреме за будуће деловање. У БиХ је једна од ризичних форми тај такозвани илегални мигрантски талас. Говоримо о људима који су илегално ушли у ову земљу без адекватне документације и о чијем идентитету ништа не знамо. Не знамо њихове биографије, не знамо места на којима су били и не знамо како се десило да из неких земаља, попут земаља Магреба или Пакистана и Ирана, овде долазе као илегални мигранти. Њихова полазна станица била је Сирија и они јесу поражени војници Ал каиде, Исламске државе и других терористичких организација које су се бориле у Сирији и доживеле пораз од сиријске и руске војске," каже Галијашевић.
Тешко је прецизно говорити о њиховом броју у БиХ, али без сумње има их око 15.000 и они ће ту и остати, каже Галијашшевић и упозорава да, поред терористичке и сваке друге претње, они представљају и претњу повећању заразе јер се налазе у неусловним смештајима који могу произвести и раширити инфекцију по БиХ.
