Гојковић је, поводом предлога о образовању комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања на здравље грађана и утицај на животну средину, који је ушао у скупштинску процедуру, рекла за ТВ Пинк да се дуго радило на томе и да је ово финале шестомесецног рада.
Надам се да ће предлог одлуке бити усвојен једногласно, јер сматрам да је ово тема која превазилази политичка размимоилажења између посланичких група и да је ово важно за будућност грађана Србије, истакла је она и додала да “нема разлога да се било ко љути или да мисли да је предлог одлуке о формирању ове комисије усмерен против некога”.
Како додаје, Србија жели да путем трагања за истином, да ли има утицаја на здравље људи бомбардовање пројектилима са осиромашеним уранијумом, а не да би се улазило у свађу са неким.
С тим неким и држава и парламент Србије има одличну сарадњу. Желим да напоменем да парламентарна скупштина НАТО пакта, посматрачи тамо су посланици наше делегације, те једнако сарађујемо добро с њима, рекла је Гојковићева.
Она је додала да се полази од сазнања која је држава добила од стране италијанског парламента који је годинама, у два или три мандата, радио на истраживању колики утицај трпе њихови војници који су службовали или службују у мисијама у иностранству.
Притом један део који обрађују односи се на Балкан и на Косово и Метохију, да ли је то утицало на њихово здравље, на већи пораст обољења од карцинома и других тешких болести. По њиховим извештајима је утицало, нису имали адекватну заштиту. Они су се бавили само својим грађанима, али нама то изузетно помаже, нагласила је Гојковић.
Доктор Дарко Лакетић је био у италијанском парламенту, примио га је сенатор, господин Скану, који је био председник италијанске комисије, разговарао је са њим и предао му веома обиман извештај, казала је Гојковићева.
Како наглашава, она је тај извештај проследила другим челницима наше државе, а извештај је обиман и има бар 1.000 страница, и може да се проучи и користи за почетак рада наше комисије.
Ако је једној чланици НАТО пакта било дозвољено да се бави том озбиљном темом, да види да ли су њихови грађани, који су службовали на територији многих држава, па и на територији наше јужне покрајине, онда не видим зашто би билно спорно да се тиме баве парламентарци у Србији, рекла је Гојковићева.
Она је казала да је важно да се као парламентарци посвете овом битном послу и да јој је велики знак питања изнад главе због тога зашто ништа није рађено од 2000. до 2012. године.
Како је навела, сада када се разговарало о томе у парламенту, јављају се посланици странака који су припадали политичким опцијама које су водиле државу, да желе да буду и на челу комисије, да желе да учествују у томе, то је добродошло, али моје питање је било зашто се тиме нисмо бавили до сада.
Изгубили смо драгоцено време. Доктор Дарко Лакетић је озбиљан посланик кога заиста интересује та тема и посветио је свој мандат овом питању. Он ће бити на челу комисије, истакла је Гојковићева.
Лакетић ће предложити ко ће бити остали посланици који ће учествовати у раду комисије, као и да комисија није одбор, ни радно тело парламента, додала је она.
Комисија је нешто посебно, тако да се у њен рад могу укључити и научна, стручна лица, представници медија. Ту људи треба да дају искрено изјаве о својим сазнањима. Очекујемо извештај на сваких шест месеци, а први прелиминарни крајем 2020. године јер је то озбиљан посао и не желимо од тога да правимо нешто што ће пунити насловне странице новина, рекла је Гојковићева.
