Како европски избори утичу на Западни Балкан

БЕОГРАД: Након предстојећих избора за Европски парламент, који почињу сутра, биће јасније где ће се на листи приоритета Брисела наћи проширење ЕУ, пре свега на Западни Балкан, а учесници конференције "Европа пред избором" истичу да Србија, без обзира на будућу стратегију ЕУ, треба да настави реформе. 
e
Фото: pixabay.com

Избори би требало да дају одговор у ком правцу ће се реформисати ЕУ, где ће у тој шеми бити Западни Балкан и да ли следи наставак придруживања, пауза или чак преиспитивање те политике и евентуално удаљавање региона.

Европски парламент нема велика овлашћења у процесу проширења, али је чињеница да нови сазив чека усвајање новог Инструмента предприступне помоћи за период 2021-2027. а потом и резолуцију која се односи на извештај ЕК о Србији. 

Истраживања јавног мњења показују да ће два водећа блока, народних партија и партија социјалдемократске оријентације, доживети благи пад, док ће партије евроскептичне оријентације повећати свој удео посланика можда и на једну трећину укупног броја.

И иако ће, према досадашњим анкетама, у наредном сазиву бити више оних који се противе проширењу Уније, тај глас не би требало да учини споријим процес проширења, а бивши амбасадор Србије при ЕУ Душко Лопандић каже да Србија не треба да подвлачи црту, већ да настави реформе и усклади њихову брзину и динамику са процесима унутар ЕУ.

Подсећа да ће након изласка Велике Британије из ЕУ у ЕП остати упражњено 71 место, од којих је 47 остало неподељено због будућих проширења, те додаје да, кад је реч о проширењу, не треба гледати с песимизмом на сваки негативан сигнал из земаља ЕУ. 

Лопандић каже да кампања за европске изборе оставља утисак преломног момента у Европи јер је данас дебата много шира и значајнија.

"Талас популизма и критика које прате ових десетак година кризе донео је једну позитивну страну, јер техничке и локалне теме више нису најважније, већ питања да ли и како ће ЕУ опстати, у ком облику, да ли треба да се смање надлежности и слично", рекао је Лопандић.

Иван Вејвода из Центра за демократију уверен је да долази крај двопартијском консензусу унутар Европског парламента, јер ће први пут странке напредњака и социјалиста имати испод 50 одсто укупног броја посланика и додаје да ће доћи до јачања снага које су екстремније оријентације, било десне или леве.

Оценио је и да мејнстрим партије, које ће изгубити одређени број посланика, желе да задрже своју превласт тако што своје аргументе усмеравају ка екстремнијим орјентацијама, па тако народњаци инсистирају на спречавању миграција, док социјалисти све гласније говоре о климатским променама.

Члан Сената Француске Жан-Ив Леконт говорио је о кампањи у Француској, наводећи да је главно питање да ли ће изборе добити Марин ле Пен или Емануел Макрон . "Главна дебата се практично одвија између њих. За време кампање у Француској уопште није било речи о правој проблематици и правим изазовима”, истакао је Леконт. 

Он је рекао и да левица у Француској неће направити лош резултат, али да је толико подељена да неће добити велики број посланика, те истиче да Европа и њени грађани треба да се врати на темеље ЕУ, боре за демократизацију и одбију да буду талац између оних који хоће Европу нација и Европу националиста. 

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести