Чонка наводи да се они масовно усељавају у Мартонош и на тај начин утичу и на евентуалну измену националне структуре у насељу па је председнику Одбора за безбедност мр Мирославу Шпановићу упутио молбу да Одбор у оквиру својих надлежности предузме одговарајуће кораке, указујући на проблем с којим се у Матроношу суочавају од пре десетак година, када је у насеље где махом живе Мађари почело усељавање лица с Косова и Метохије, ромске националности и муслиманске вероисповести.
У питању су углавном лица која су Косово и Матохију напустила након бомбардовања и повлачења војске, па азил потражила у земљама ЕУ, а која су касније кроз процес реадмисије враћена у Србију. Заменик председника кањишке општине Небојша Ракић за наш лист је изјавио да проблема има, али да ситуација у Мартоношу није онаква каквом је у последње време представљена.
Чонка указује на то да је у почетку то усељавање у Мартонош било у малим групама, да су, потпомогнути новцем иностраних и домаћих фондација, они куповали јефтине куће у Мартоношу, али да се касније усељавање омасовљавало и убрзало па, по наводима из представке, у месту с око 1.000 становника староседелаца, сада има и око 300 новопридошлих житеља. Од тог броја, како се наводи, свега неколико породица има држављанство и личне документе, као и пријаву места боравка, док је већина без икаквих докумената па се може рећи да илегално бораве у Мартоношу, а и онима који имају нека документа, најчешће су издата од власти Црне Горе или Босне и Херцеговине.
Елеонора Рекецки Молнар из Мартноша каже да она лично до сада није имала проблема, али да су их имали многи њени суграђани.
– Ситуација је, нажалост, проблематична и тешка, биће још горе ако надлежни нешто не предузму – наводи Елеонора Рекецки Молнар. – До сада су Роми пореклом с Косова и Метохије купили већи број кућа, а колико чујем, траже да купе још десетак па смо забринути да ће с новим досељавањем проблема бити још више.
У представци Арона Чонке се наводи да, по изјавама мештана, нико не зна од чега они живе јер немају радна места, деца не иду у школу, не похађају наставу, живе у упитним хигијенским условима и здравствено стање им је непознато, незаинтересовани су за интеракцију с осталим становницима села, а пошто не говоре ни српски, ни мађарски, већ само албански, комуникација са староседеоцима је такође отежана.
Сами грађани сматрају да би се та ситуација најбоље могла решити кроз обезбеђивање сталног присуства полиције у Мартоношу и ефикасним деловањем свих осталих државних структура”, наводи се у представци Чонке Одбору Скупштине АПВ за безбедност.
- Ми радимо по питању безбедности и бриге о тим људима, а то је првенствено да буду пријављени, гледамо да буду социјално збринути, а такође и да оне који су здравствено споробни запослимо. Одређени број људи који су се одазвали смо упослили у преради дрвета, један број се није одазвао. Мислим да кањишка општиња и МУП држе ситуацију под контролом што се тиче безбедности јер смо дали значај тој проблематици и предузели кораке, а тврдим да је ситуација далеко од онога што је представљано у појединим медијима – каже Небојша Ракић.
Он је категоричан да никома није у интересу то што неки људи желе да исфорсирају ту причу, него је на првом месту мир и безбедност грађана на подручју општине и у насељу Мартонош.
Од Одбор се захтева да, у складу са својим овлашћењима и кроз сарадњу с организационим јединицама Министарства унутрашњих послова предузме мере за смиривање тензија, за дугорочно решавање тог проблема, да замоли МУП да спроведе истрагу у циљу откривања начина и околности масовног насељавања Рома с Косова у Мартонош да се не би дозволила промена националног састава становништва, односно да провери идентитет тих лица, утврди по којој основи су она у АПВ и Републици Србији, а да по предузетим радњама известе Одбор за безбедност, предлажући да се седница Одбора одржи у Мартоношу да би се чланови Одбора на лицу места уверили у то с каквим се проблемима грађани сусрећу.
„Порастао је број крађа и провала, а дешавало се и физичко угрожавање безбедности становника села. Најчешће младих девојака, школске деце и старачких домаћинстава. Због културолошких, верских, језичких разлика и навика већ је и у прошлости било неспоразума и немилих сцена између староседелаца и Рома усељеника. О њима су редовно обавештавани полиција, Центар за социјални рад општине Кањижа, месна заједница Мартонош, локална самоуправа Кањижа, покрајински заштитник грађана, који је о тим проблемима и писао у свом извештају за прошлу 2017. годину”, наводи Чонка.
О тој проблематици у неколико наврата су одржавани зборови грађана, али, по тврдњама из представке Арона Чонке, све је остајало на томе, нико од званичника није адекватно реаговао на њихове проблеме.
„То је довело до раста тензија, незадовољство грађана је све веће и сви се плаше да не дође до неких ексцеса и обрачуна. Следећи збор грађана је најављен за 15. јун 2018. године.
О проблемима с којима се суочавају житељи Мартоноша 2011. године се упознао тада ресорно задужени министар Расим Љајић, који је са званичницима боравио у том пограничном селу на северу Бачке. Савет за безбедност општине Кањижа пре неколико дана је разматрао актуелне прилике у Мартоношу, имајући у виду тврдње с терена. Заменик председника кањишке општине и Савета за безбедност Небојша Ракић каже да су, осим општинских челника, били присутни председник Савета МЗ Мартонош, начелник ПС Кањижа и представници Основног јавног тужилаштва Сенте.
– Ушли смо подробније у разматрање детаља и предочаване податке, међутим, установљено је да ситуација није баш таква каквом се презентује – категоричан је Ракић. – Расељених лица с Косова и Метохије нема толико колико се наводи. Помиње се бројка од 300 људи, али ми сада, уз помоћ припадника полиције, радимо на томе да дођемо до што прецизнијих података, с обзиром на то је да одређени број људи у поступку пријављивања. Такође је мањи и број купаца кућа. То су лица расељена с КиМ, махом Роми, и једноставно нема никакве основе да се тим људима забрани да за свој новац купе куће по понуђеној цени.
– Не видим да ће људи који су овде дошли угрозити безбедност, али сасвим је логично да се њихове животне навике, култура, вера и све остало, разликују од живота људи овог поднебља. Време треба да учини да све постепено дође на своје. Нису тачне приче да је реч о неком планском насељавању, али, имајући све у виду, сагласни смо да би било пожељно да једна полицијска патрола чешће буде присутна у Мартоношу. Међутим, суочени смо и с тиме да на подручју општине имамо 13 насеља, а да је број полицајаца знатно мањи у односу на потребе – указује Небојша Ракић.
Он додаје да су у погледу нарушавања безбедности у питању два индивидуална случаја деце која праве проблеме на улици у вечерњим сатима, а чији родитељи на њих немају толиког утицаја. По Ракићевим речима, то су социјални случајеви и на њиховој проблематици се ради.
- Установиће се и колико су нови становници Мартоноша купили кућа, као и број људи, што, по мом сазнању, није ни приближно томе колико се прича. У овим случајевима у кућама живе вишечлане фамилије, у некима живи и више од десет лица, значи, то нису просечне фамилије на овом подручју од двоје до четворо - каже Ракић.
Текст и фото: Милорад Митровић
