Комшић: Вето на забрану градње моста договор Додика и Колинде

САРАЈЕВО: Жељко Комшић, хрватски члан Председништва БиХ, који је у то тело изабран гласовима Бошњака, а од сутра преузима осмомесечно председавање тим телом од Милорада Додика, изјавио је да је одлука Народне скупштине РС, којом је подржан вето на обуставу градње Пељешког моста, ствар договора његовог српског колеге са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић. 
komsic, tanjug
Фото: Tanjug/ Video, arhiva

"Колико знам Додик је обећао Хрватској председници Колинди Грабар Китаровић да ће то заустављати у Председништву БиХ", изјавио је Комшић у интервјуу за сарајевско Ослобођење.

Комшић одбацује Додикове тврдње да би заустављање градње Пељешкога моста створило проблеме с градњом моста на Сави код Градишке и непотребно отворило сукоб БиХ и ЕУ, што је био и главни аргумент да Народна скупштина Републике Српске у четвртак подржи вето и тако трајно блокира ступање на снагу одлуке за коју су гласали Комшић и бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић.

"Била је то Додикова непотребна представа. Желим да упозорим да се и одлуке Народне скупштине РС могу обарати правним лековима. Нисам склон оној ''тук на утук'' , али је чињеница да Додик отвара процеп. Сада ја и други члан Председништва Шефик Џаферовић можемо у федералном Парламенту почети да обарамо процесе до којих је РС или Милораду Додику јако стало", најавио је Жељко Комшић.

Он тврди да је у целој причи око Пељешкога моста Додиков мотив за улагање вета био и то што фирма "Интеграл инжењеринг" из Бањалуке, чији је власник Слободан Станковић, Додиков пријатељ, и која наводно учествује у градњи приступне цесте Пељешком мосту.

"Апсурдно је ово што Милорад Додик ради. То нема никакве везе с виталним националним интересом РС , али он се позвао на једну одредбу која тражи консензус у Председништву код одлука које се тичу спољне политике", казао је Комшић.

Најавио је да ће као председавајући Председништва покушати да промени динамику у одржавању седница и достављању материјала. Потврдио је да се с Милорадом Додиком може „нашироко да разговара око пословних пројеката, али не може око крупних политичких тема, посебно око НАТО -а".

"Мислим да је његов дуг према Русији огроман и да он не може натраг. Зашто је Додик себе довео у такав положај, то је посебна прича, али је очевидно да се о тако великим стварима с њим не може разговарати јер он напросто нема маневарског простора другачије поступати и ићи ка компромису. Моје став је да се тако понаша искључиво због тога што је презадужен код Руса", навео је Комшић.

Комшић је истовремено оптужио Хрватску да одбија решавање отворених питања која постоје у односима између две државе.

Комшић, који у складу са осмомесечном ротцијом сутра преузима дужност председавајућег Председништва БиХ од српског члана, Милорада Додика, рекао је у интервјуу овом сарајевском дневнику, да је дуг попис отворених питања између две земље, те додао да је, уз неспремност Хрватске да се она реше, кривице и на кадровима ХДЗ БиХ у Савету министара БиХ који, како тврди, унутар својих министарстава опструишу рад на тим питањима.

Као пример навео је питање међудржавне границе, имовине фирми из БиХ у Хрватској и планове за градњу складишта нуклеарног отпада на Трговској гори уз границу на Уни.

"Интереса од Хрватске да се решавају та питања нема. Сећам се када је владу Хрватске водио покојни Ивица Рачан заиста је мало фалило да те крупне проблеме решимо али је ипак све запело јер је дошло до промене власти у обе земље. И од тада та питања оптерећују односе између БиХ и Хрватске. Ми смо вољни да их решавамо у следећем раздобљу, имамо жељу и добру вољу. Подсећам како смо ми били јако коректни у решавању имовине хрватских фирми и приватних особа у БиХ, чак и без условљавања реципроцитета", казао је Комшић, који тврди да је исти процес у Хрватској блокиран.

Све је то довело до ситуације у којој постоји "море" нерешених случајева, тврди Комшић а као драстичан пример наводи да Хрватска као своје власништво третира имовину фирми и особа из БиХ које даје под концесију или најам.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести