Након неосноване тврдње Џеја Веисберга у Варајетију да је филм нескривена српска националистичка пропаганда, а која је објављена непосредно пред гласање за номинације за Златног глобуса, нова критика у ЛА Тајмсу недвосмислено представља опструкцију номинације за престижну филмску награду Оскар.
С друге стране, праћена бројним позитивним критикама "Дара" испливава као едукативно остварење које на уметнички начин осветљава значајан део историје, каже се у саопштењу.
Истиче се да је у тексту у ЛА тајмсу јасно уочљив недвосмислен потез саботаже филма у трци за престижну награду.
Наиме, уз жустру критику тематике којом се филм бави, наводи се да је "најциничније да је филм кандидат за Оскара".
Како се сматра аутор текста, то је још један жалостан знак да за неке људе пут до награде и угледности - и наизглед, ефикасне поруке против комшија - иде преко холокауста.
Ипак, ту се критичар не зауставља већ наводи да је логор био за Јевреје, а "оно што епско дело варварства и сентименталности Предрага Антонијевића жели да исфорсира јесте да је уништавање Срба био стварни циљ и да су деца имала свој сопствени логор" и додаје да је "нарочито узнемирујућа Антонијевићева употреба елемената фантазије за сваку смрт".
У жељи да што више оцрни филм и покаже да је антихрватски, поред горе изнете неистине о природи логора Јасеновац, критичар уводи настрану причу о непостојећем инцесту брата и сестре у тренутку масовног убијања Срба намерно превиђајући да се ради о истинитој причи у којој су актери полусестра команданта логора Макса Лубурућа Нада и Динко Шакић, потоњи управник логора, који су остали заједно до краја живота.
Међутим, упркос турбуленцијама, наводи се у саопштењу дистрибутера, "Дара из Јасеновца" едукативно је остварење које на уметнички начин осветљава значајан део историје.
Филмом су се на веома посвећен и позитиван начин бавили бројни еминентни сајтови специјализовани за филм.
Тако Дисапоинтмент медиа "Дару" назива "бруталним остварењем" и истиче значај филма који, како наводи, "прича причу која се не прича често“, истовремено подвлачећи његов едукативни каракер и "префињену и самоуверену режију", као и сјајне перформансе које филм садржи.
Критичар наглашава да филм који долази од редитељског ветерана Предрага Антонијевића покрива често превиђени и стравични аспект ере холокауста, и успева да исприча причу о истрајности младе девојке кроз трагедију.
Како се наводи, многи филмови о холокаусту односе се на нацистичке концентрационе логоре, а нема много оних који покривају остале нехумане кампове који су вођени негде другде.
"То је заиста фасцинанта премиса која је врло поучна, посебно за оне који нису упознати са источном Европом у то доба".
За Тхе Кноцктурнал "Дара" се придружила мноштву филмова о холокаусту и зверствима почињеним у логорима смрти, али је како се подвлачи, "Дара из Јасеновца" јединствена у фокусирању на причу о Србима и у постављању десетогодишњакиње као главне јунакиње приче о преживљавању.
Како се наводи, ово је филм у коме је фокус на жене и деци и тешких одлука с којима се мајке суочавају:
"Велики део драме филма окружују тешке одлуке које ове жене морају донети суочене са страхотама геноцида. Да ли би требали украсти кукуруз за своју гладну децу и потенцијално се суочити с батинама? Да ли би требало да пошаљу децу због шансе за бољи живот и ризикују да их више никада не виде? Ова питања продубљују страхоте холокауста изван језивих убистава изражавајући психолошку трауму наметнуту жртвама", наводи еминетни сајт.
