"Један од наших предлога је да то буде могућност испитивања имовине уназад 10 година. На крају јавне расправе ћемо видети какви ће бити закључци", рекла је она за телевизију "Хепи".
Кубуровићева је истакла да је писање тог закона било један од првих задатака који је добила 2016. године, заједно са министарством финансија и да је тада формирана радна група за израду нацрта закона о пореклу имовине.
"Дошли смо до оквирног нацрта, међутим тада је приоритет био доношење закона о надлежности државних органа о сузбијању организиваног криминала и корупције, на реорганизацији тужилаштва и судова, оснивање посебних одељења који се баве корупцијом. Закон од пореклу имовине је био кровни закон који је требало да успостави нови систем рада надлежних органа за процесуирање кривичних дела са коруптивним елементом а након тога да приступимо довршетку рада закона о пореклу имовине", рекла је она.
Према њеним речима, према предлогу закона, испитивало би се да ли је имовина законито стечена или не, и да ли је оно што је законито стечено и пријављено Пореској управи, односно да ли је плаћен порез.
Министарка правде је подсетила да је 2002. године постојала могућност унакрсног испитивања имовине, али тај закон у пракси није дао ефекте какве смо желели.
"Није јасна и прецизна формулација како тај поступак треба да тече. С друге стране у том моменту, можда нисте имали и адекватне регистре да би могли да вршите унакрсно испитивање неке имовине. Данас имате електронске регистре готово свих оних података који су неопходни да утврдите шта једно лице поседује. Најбитније је утврдити његову стварну вредност имовине и утврдити његове приходе", напоменула је Кубуровићева.
Упитана какве ће казне бити за оне којима се тај дисбаланс примети, она је рекла:
"Када утврдите да постоји велики дисбаланс између ваших прихода и ваше стварне имовине, управо та разлике непријављене имовине и онога што сте пријавили је основица која ће бити опорезивана, а наш прелог је да то буде 75 процената. То је изузетно висока пореска основица и управо је на неки начин казна онима који нису пријављивали све што имају или који су на незаконит начин стекли. С друге стране, уколико Пореска управа у току поступка установи да можда постоје елементи кривичног дела онда треба да достави то надлежним државним органима и онда на сцену ступају ова коруптивна одељења".
Министарка је рекла да нови закон неће пружити могућност да, пре него што дође до поступка, сви који су нешто прикривали могу то да пријаве.
"Оно што често изазива недоумице код грађана, овај закон се не односи само на функционере. Он се односи апсолутно на све, на било кога који са својим стилом живота може да изазове сумњу да троши много више него што приказује да зарађује или да место на коме ради можда не оправдава онакав стил живота који води", подвукла је Нела Кубуровић и напоменула:
"Различити су начини прикривања имовине, свашта улази у имовину, није само непокретност коју лако можете да идентификујете, нарочито када су речи о уделима и акцијама правних лица. Имали смо прилику да видимо да да су покушавали да кажу да су позајмили новац. Суштина јесте да овај закон омогућава да онај који је позајмио одмах изазива сумњу и он опет може да дође ''под око'''''' Пореске управе. Имате закон о агенцији за борбу против корупције који на неки начин води регистар имовине свих функционера и повезаних лица, који су такође обавезни да пријаве имовину када је реч о функционерима".
На констатацију да имамо богате појединце и сиромашну државу, што се говори већ деценијама, пошто смо имали ситуације да социјални случајеви имају огромне империје, она је изјавила:
"Имали смо појединце који када су били на функцијама енормно богатили и повећавали свој приватни капитал, тако да је дошло време да се преиспита. Поставља се питање како је нека имовина могла тако да расте када сте ви функционер, морате да замрзнете сва своја управљачка права у одређеним органима, на који начин је то предузеће пословало и како је оставрило тако велики профит. Пореска управа ће радити по систему уколико сама утврди да нешто није у реду провером различитих података, али и на основу анонимних пријава грађана уколико утврди да постоји основа сумње за некакво преипитивање".
Упитана када у Скупштинску процедуру ући закони о пооштравању казни за највећа кривична дела, укључујући доживотну робију, она је рекла да сада на томе вредно ради радна група и да ће током фебруара изаћи са предлогом онога што је урађено.
"Оно што је битно, биће испоштовано све што је најављено, пре свега увођење нове кривичне санкције, а то је доживотни затвор, затим пооштравање казнене политике. Можда и не само за она кривична дела која смо најављивали, кривична дела из области силовања, кривична дела које се односе на производњу наркотика, можда чак буде и оштрија казнена политика у односу и на друга кривична дела. Само увођење доживотног затвора јесте прихваћање иницијативе Фондације Јурић, али ми смо то још 2015. радили измене кривичног законика као Министарство правде предвидело. На жалост је стручна јавност остала апсолутно нема, нико није хтео изричито да се изјасни", рекла је Кубуровић.
Она се, такође, осврнула на постојање поступака који трају дуже од 10 година.
"То изазива сумњу зашто је нешто трајало тако дуго и оконча се ослобађајућом одлуком зато што није било довољно доказа. Поставља се питање зашто то није било утврђено у неком ранијем периоду, нарочито имајући у виду за поступке који се воде пред судом за организовани криминал, где има велики број осуђених у једном поступку, судски трошкови су изузетно високи. И онда дођете у ситуацију да плаћате милионске одштете, преко милијарду динара у последњих неколико година само на име накнаде штете и на име заступања у овим поступцима", нагласила је Кубуровићева.
