"Надам се да ће посета дати нову динамику реализацији тог пројекта и да ће свакако отворити простор и за нове пројекте међу државама региона", рекао је Љајић за Танјуг, уочи Ердогановог доласка у Београд.
Љајић указује да се регион налази у критичној фази, па је свака иницијатива и заједнички пројекат који побољшава укупну политичку атмосферу, више него добродошао.
Ердоган вечерас стиже у посету Србији, а у Београд долази из Сарајева, док ће му трећа тачка посете бити Хрватска.
Љајић каже да је, несумњиво, једини интерес Турске на Балкану стабилност, а не "неосманизам".
"Турска има интерес да је у региону мир, који омогућава да се њихове инвестиције шире. Верујем да ће и посета БиХ и Хрватској бити посвећена ситуацији у БиХ, напорима да се очува пуна политичка, друштвена стабилност и да се пронађу демократска решења за отворена питања која постоје, како би БиХ могла да буде функционална држава", рекао је Љајић.
Када је реч о билатералним односима Србије и Турске, Љајић истиче да они никада нису били бољи.
"Дуго сам био у извршној власти, бавио се унапређењем тих односа и знам како је било тешко пре 20, или 10 година, а сада су односи драматично побољшани у свим сегментима, не само кроз реализацију инфраструктурних пројеката и велики број турских инвестиција", рекао је Љајић.
Подсетио је да су турски инвеститори своје погоне отварали у најсиромашнијим општинама у Србији, што има политичку и социјалну димензију, наводећи да се нада да ће после ове посете бити новог интересовања турских улагача.
"Сваком посетом и сваким сусретом Александра Вучића и Реџепа Тајипа Ердогана пошаље се најбољи могући сигнал за инвеститоре, да је Србија пожељна инвестициона дестинација", рекао је Љајић.
Истакао је да добре економске, треба да прати и одлична политичка сарадња, што је данас случај, и што је, подвлачи, посебно важно имајући у виду глобалну слику и све проблеме са којима се свет суочава.
"Овако добри односи две земље, показује да сарадња може да буде од користи за грађане Србије и Турске", рекао је Љајић.
Навео је да ће питање енергетиске кризе сигурно бити једна од тема разговора двојице званичника, како би се пронашао модел сарадње и у тој области.
"То је питање које данас оптерећује свет. Нема билатералног сусрета, а да питање енергетике и хране не буде високо на листи приоритета, тако да очекујем да ће се пронаћи модалитети сарадње и у енергетици", рекао је Љајић.
Коментаришући политички тренутак, у којем у регион стиже председник Турске, која подржава дијалог Београда и Приштине, док се са запада види појачана дипломатска активност по том питању, Љајић је рекао да је скептичан када је у питању понашање ЕУ и САД око дијалога Београда и Приштине, јер се види недостакак идеја и иницијатива, а све што се ради, каже, ради се због стварања утиска да ЕУ није неми посматрач.
"Имамо ситуацију која годинама траје, а замрзнути конфликт никоме не одговара, најмање Србији. Али, кључну одговорност за одсуство напретка у дијалогу сносе ЕУ и САД, чињењем и нечињењем, а резултат је никакав", сматра Љајић.
Како је рекао, из дана у дан се повећава број специјалних изасланика, а готово свака држава има свог представаника за Западни Балкан, док Западни Балкан "тапка у месту".
"Доста је приче да је европска перспекитва отворена за све државе региона, а на првој степеници та флоскула пада у воду, јер постоји очигледна неспремност за проширење ЕУ. Али, и то је поштеније да се каже. Број специјалних представника неће решити ниједну кризу у региону, то може да реши само ако се пружи јасан план и отвори се могућност да земље у скалду са унутрашњим напретком и реформама могу брже ка ЕУ", рекао је Љајић.
