У експерименталној 2017. години већ је додељено безмало 200 милиона динара (1,7 милион евра), у овој 2018. задругари ће добити 825 милиона динара (седам милиона евра), а у периоду 2018–2020. планира се да та сума достигне 25 милиона евра. У акцију спасавања српског села активно се укључила Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС).
Све је то повод за разговор с Миланом Кркобабићем, министром у Влади Србије задуженим за регионални развој и координацију јавних предузећа, и председником ПУПС-а, који је се залаже за ревитализацију задругарства у Србији, програмом „500 задруга у 500 села”.
– Од 11. априла 2017, када смо на „Пролећном дружењу задругара” у Палати „Србија” први пут промовисали идеју ревитализације задругарства, до краја и године у централној Србији и Војводини основано је 185 задруга – каже Кркобабић за „Дневник”. – Тиме је број пољопривредних задруга у Србији увећан чак 12 процената, што се годинама није догодило. Тиме је промењена задругарска мапа Србије, дух задругарства поново кружи нашим просторима и створен је повољан амбијент за наставак. Акција је попримила премисе истинске мисије за спас српског села.
Шта сте конкретно урадили у 2017, првој у низу у процесу ревитализације задругарства?
– Ради равномернијег регионалног развоја, поделили смо бесповратно готово 200 милиона динара, а новац су, према урађеним елаборатима, добиле 22 задруга из чак 15 управних округа: пет на неразвијеном југоистоку земље, по одлуци Владе Србије – Јабланичком, Пчињском, Топличком, Нишавском и Пиротском, затим у Шумадијском, Расинском, Браничевском, Златиборском, Подунавском и Моравичком и четири у АП Војводини – у Јужнобачком, Западнобачком, Средњобанатском и Сремском округу. Јавности је познато да су новоосноване могле добити до 50.000 евра, а „старије” – постојеће задруге до 100.000 евра!
С обзиром на терете прошлости, како сте успели да покренете посустали задругарски точак?
– Оживљавање задругарства је високопатриотски чин. Реч је о мисији за спас српског села, поготову у брдско-планинским и пограничним подручјима, где празан простор представља изазов за незване госте. Задруге су погодан организациони облик да, уз бољу инфраструктуру, школу, амбуланту, пошту и цркву, задржимо део сеоског становништва које намерава да оде из тих средина. Поражавајуће је што је, од 4.700 села у Србији – 1.200 у фази одумирања. Оснивање нових задруга и ревитализација постојећих, дакле, има геополитички – стратешки значај.
Без сумње, најтеже је било враћање поверења, и међу самим задругарима, али и пољопривредника-задругара у државу. Мислим да смо тај замајац успешно прескочили. Уосталом, заговарамо модерне задруге по узору на оне у високоразвијеним европским и другим земљама, у које задругари не удружују „кућу и окућницу и све машине које поседују”, као њихови прадедови пре више од 170 година, већ само своје производе.
Често истичете сарадњу с Одбором САНУ за село и академиком Драганом Шкорићем?
– Оживљавање задругарства у Србији је, у ствари, идеја Одбора Српске академије наука и уметности за село, на чијем је челу од 2011. године академик Драган Шкорић, светски реномирани селекционар сунцокрета. Они су 2012. године припремили брошуру „Како и зашто организовати задругу”. Лане сам се придружио сјајној идеји Академијског одбора за село САНУ и створили смо тим за респект који, ево, даје резултате.
Које у тиму и ко ће и како контролисати наменско трошење додељеног новца?
– И у Комисији преовлађују чланови Одбора САНУ за село. Уз председника Задружног савеза Србије Николу Михаиловића и Задружног савеза Војводине Радислава Јованова, чланови Комисије су и угледни универзитетски професори др Зоран Кесеровић и др Душко Ковачевић. За сада нема озбиљних примедби. Брана од евентуалних злоупотреба је и локална самоуправа, као битан – незаобилазан чинилац у процесу конкурисања. Елем, уговор о додели новца потписују: Влада Србије, односно министар за регионални развој, локална самоуправа, која на самом почетку даје „зелено светло” да је одређени програм прихватљив и користан за ту средину и, најзад, директор задруге у име њених чланова.
Шта планирате у 2018. години?
– Мисија „500 задруга у 500 села” нема опозицију. Јединствени смо били и у републичком парламенту када смо гласали да се у овој години за обнављање задругарства у Србији из државне касе издвоји 825 милиона динара – или чак четири пута више новца. Планирамо да у 2018. бесповратна средства добије 60-70 новооснованих и „старих” задруга и пет сложених, које ће добити до чак 500.000 евра. Новина су сложене задруге.
Важећи Закон о задругама, донет крајем 2015. године, предвиђа да сложену задругу могу основати најмање две задруге. Експертски тим размишља о томе да то буду најмање четири задруге и да свака специјализована задруга обавезно у сложену задругу уложи до десет процената укупних пара. Поента је у томе да у сложеној задрузи окупимо више специјализованих задруга које ће се бавити вишим степеном прераде. Биће то, у ствари, мале фабрике. Мислим да бисмо с десетак сложених задруга могли трајно решити проблем малинара којима недостају хладњаче и прерађивачки капацитети. Једна од будућих сложених задруга могла би се бавити извозом задружних производа.
Удруживање једнодушно подржава и Партија уједињених пензионера Србије, на чијем сте челу...?
– ПУПС, као партија чији је основни програмски стожер социјална првда, не може остати по страни када је реч о удруживању и судбини српског села. Мисија „500 задруга у 500 села” је од изузетног значаја за 1,4 милион људи који у Србији живи на селу и обрађују своје поседе на 630.000 углавном ситних породичних пољопривредних газдинстава.
Ристо Костов
Ко је у Војводини добио бесповратне подстицаје?
– Иако је одлуком Владе Србије акценат био на изразито неразвијеном југу, нисмо желели да запоставимо друге делове Србије. У Војводини, која је, од 1846. колевка задругарства данашње Србије, новац – укупно 36,2 милиона динара –добиле су четири задруге: Пољопривредна задруга „Профортун” из Кисача, ЗЗ „Агродунав” у Каравукову, ЗЗ „Модош” из Јаше Томића и ЗЗ „Воћар Сланкамен” из Новог Сланкамена. „Воћар Сланкамен”, модерну задругу са 42 задругара шест националности, који су сами – кредитом – изградили хладњачу капацитета 2.500 тона, промовисали смо као Практичну школу задругарства, у коју већ долазе задругари из земље и иностранства. Тамо ће ових дана почети подучавање из калемарства. Радује ме чињениица да ће од ове године и ученици средњих пољопривредних школа у Војводини изучавати задругарство као посебан предмет. Очекујем да се таква пракса прошири на целу Србију.
