Осим поруке да НАТО подржава дијалог Београда и Приштине, без спомињања ЕУ, Милић као једну од најважнијих порука истиче то што је генерални секретар НАТО-а потврдио да КФОР остаје на КиМ.
Како каже, то је ''јако добра вест'' имајући у виду да је о томе последњих дана било много спекулација које, пре свега, изазивају нервозу код Срба на КиМ.
Столтенберг је неколико пута поновио да се одлуке НАТО-а доносе консензусом што значи да, ако једна велика сила, па и САД, изрази одређену намеру, то не иде баш тако лако и о је заиста тако. НАТО је мултилатерална организација у којој се тако одлучује без обзира што велике силе имају већу тежину убеђивања, каже Милић за Танјуг.
Она примећује да је председник Вучић после састанка са Столтенбергом у Бриселу исказао много веће задовољство и да су му поруке биле оптимистичније него после са лидерима Западног Балкана на самиту Брдо-Бријуни или недавних разговора са високим европским званичнима.
Милић је, такође, изразила наду да су после састанка Вучића и Столтнебрга у јавности отклоњене сумње везане за КФОР и НАТО изазване, како каже, непровереним и недовољно јасним информацијама о томе какав је будући ангажман Хрватске у билатералној сарадњи са Косовским безбедносним снагама.
Надам се да ћемо сада разумети да не можемо тек тако да критикујемо КФОР, а да се забринемо када чујемо да ће та мисија да се можда повуче из региона, наводи Милић.
Сматра да Србија као војно неутрална земља има могућности да побољша сарадњу са алијансом, а колико је то важно показало се, каже, у вези са спекулацијама око мисије КФОР-а на КиМ.
У том контексту, Милић подсећа да је најава бившег америчког председника Доналда Трампа да ће се америчке снаге повући до маја ове године из Авганистана, изазвала незадовољство НАТО-а, али да је Бајденова администрација поправила јаз у сарадњи, начину опхођења и комуникације између алијансе и САД, те да је повлачење амричких трупа планирано до 11.септембра.
Мислим да је то охрабрујућа вест и за нас. Чак и да су САД велика сила, која има намеру да смањи присуство, НАТО је једина међународна организација која има политичку и операциону могућност да спроводи мир у региону, истиче Милић.
Напомиње да се, иако у НАТО-у има много држава које су признале Косово, све док су чланице четири земље које нису признале косовску независност, та међународна организација врло ригидно држи својих обавеза и аранжмана.
Милић истиче да се сада као један од паметних политичких потеза показало ''тихо и мирно'' јачање партнерства са НАТО-ом и грађења канала комуникације, без обзира на, како каже, трауматичну прошлост.
Председник Вучић се показао као међународни актер који испуњава све што је преузео на себе, што није случај са другим земљама у региону, а то доноси додатну дозу кредибилности. Поверење између Столтенберга и Вучића, лично и професионално, које је ''кликнуло'' током избегличке кризе, сада долази на наплату, закључује Милић.
Сматра и да је за безбедност и заштиту Срба на КиМ важно да Србија јача сарадњу са НАТО-ом, али и билатералну сарадњу са САД, а једна од идеја је, како каже, да савезне америчке државе које имају партнерске односе са земљама у региону почну да заједно изводе вежбе.
Србија је, рецимо, партнерска земља са националном гардом Охаја, док је Вермонт партнерска земља са Косовом. Билатерална војна сарадња није претња војној независности, а можда би повећала ниво поверења и операбилности, наводи Милић.
