Она очекује да ће новац бити усмерен корисницима најкасније у септембру.
Пре неколико месеци сте преузели вођење Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који су најважнији послови Секретаријата до краја године?
– Ти послови би се могли поделити у неколико група. У једној је обезбеђивање услова за нормално функционисање установа културе чији смо ми оснивачи, попут Српског народног позоришта, Музеја Војводине или Покрајинског завода за заштиту споменика културе, што ће свакако бити учињено. У другој групи послова на које је Секретаријат фокусиран је завршетак конкурса за пројектно суфинансирање у области културе и јавног информисања, које смо расписали после јунског ребаланса покрајинског буџета. Захваљујући разумевању Покрајинске владе и њеног председника Игора Мировића, успели смо, наиме, да у том ребалансу добијемо значајну додатну своту за обе поменуте области, покренули конкурсне процедуре, које, додуше, захтевају доста времена, али ћемо свакако учинити све да тај новац будућим корисницима буде усмерен што је могуће пре, надам се, најкасније током септембра. Ту су, најзад, активности везане за обележавање једног заиста изузетног историјског јубилеја – 100. годишњице присаједињења војвођанских области Краљевини Србији, у којима је наш секретаријат један од носилаца.
Која дешавања можемо очекивати у обележавању тог јубилеја?
– Уређење будућег музеја присаједињења и формирање сталне поставке посвећене том великом догађају су у току и све ће бити спремно за свечано отварање, које планирамо за 25. новембар, дакле, на дан када се и навршава 100 година од заседања Велике народне скупштине која је донела одлуку о присаједињењу. Сталну поставку ће чинити низ до сада широј јавности углавном непознатих артефаката о том догађају и сведочанстава о личностима које су донеле историјски далекосежно важне одлуке, а ја ову прилику користим да „Дневнику” захвалим што се акцијом проналажења потомака посланика Велике народне скупштине и објављивањем прелепих репортажа о њима, укључио у акцију скидања вела заборава с тих великих људи и тог великог догађаја. Ту је, наравно, и свечана академија, која ће бити одржана у Српском народном позоришту такође 25. новембра, и на којој ће говорити највиши републички и покрајински званичници, а у плану су и премијера позоришне представе посвећене присаједињењу, велики концерт и низ других манифестација којима ће јубилеј бити достојно обележен.
Како бисте оценили стање у информисању у Војводини?
– Систем јавног инфомисања у покрајини чине, условно речено, три сегмента. Један су штампани медији на мањинским језицима, чији оснивачи су национални савети националних мањина, попут „Мађар соа”, „Хласа људу”, „Либертатее” или „Рускег слова”, а који се, у складу са Законом о јавном информисању и медијима, суфинансирају директно из покрајинског буџета. Свота за ту подршку је ове године повећана пет посто и износи нешто више од 278 милиона динара, па ти медији функционишу релативно стабилно. Други сегмент је регионални јавни сервис, Радио-телевизија Војводине, која се делом финансира из републичког буџета, а делом из претплате коју плаћају грађани. Покрајина ту нема механизме за финансијску подршку, али оно што је, после готово 18 година неопростивог нечињења наших претходника, као један од првих пројеката покренула ова покрајинска влада и што је, не само по мом мишљењу, подухват од историјског значаја, јесте градња нове зграде РТВ-а на Мишелуку. Финансирамо је заједно ми и Влада Републике Србије и градња одлично напредује. Најзад, трећи сегмент система јавног информисања у Војводини чини око 200 штампаних, електронских и интернет медија, највећим делом на српском језику, који су или у приватном власништву или су им оснивачи организације цивилног сектора. Том сегменту у којем је и ваш лист, као једини дневни лист на српском језику у Војводини и један од стубова њеног информативног система, објективно је најтеже, а једини начин на који држава, па следствено томе и Покрајина, може да му помогне јесте пројектно суфинансирање. Управо због тога, ми смо суму за пројектно суфинансирања тих медија с мање од 15 милиона, коју смо затекли 2016. године, већ у прошлој, 2017. повећали на више од 60 милиона динара, а тај ниво смо задржали и у овој, 2018. години.
Да ли сте задовољни оним што је у протекле две године Секретаријат урадио за унапређење културе и информисање у Покрајини?
– Ако бих рекла да нисам, не бих била сасвим искрена јер су направљени озбиљни помаци, што се види и из неких од података које сам навела у одговорима на ваша претходна питања. Ако бих рекла да јесам, ни то у потпуности не би одговарало истини јер је пред нама још много посла који треба урадити и много ствари које, у све три области за које је Секретаријат задужен, треба унапредити. Верујем да ћемо у томе успети. У том уверењу ме учвршћује и неспорна чињеница да ова покрајинска влада и њен председник имају пуну свест о значају културе, јавног информисања и цркава и верских заједница, о чему сведочи континуирана раст новца који се за те области издваја. Верујем да ће покрајински буџет за 2019. годину, чија припрема нам предстоји, то свакако потврдити.
По Покрајинској скупштинској одлуци о утврђивању датума значајних за Покрајину, Секретаријат је задужен да припреми посебну одлуку о додели награда и признања заслужним установама и појединцима из културе. У којој је фази одлука и када ће бити пред посланицима Скупштине Војводине?
– Један од веома значајних послова које је Секретаријат у првом делу ове године успешно реализовао је управо припрема већ донете Покрајинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању датума од покрајинског значаја у АП Војводини коју помињете, а што је подразумевало и озбиљну јавну расправу која је претходила дефинисању коначног предлога тог веома важног документа. С истом озбиљношћу приступамо припреми и свих важних докумената, укључујући и другу одлуку коју помињете у свом питању.
Ержебет Марјанов
На који начин Секретаријат може допринети припремама у сусрет 2021. години, када ће Нови Сад понети престижну титулу Европска престоница културе?
– Наша пуна подршка том великом и не само за град Нови Сад и АП Војводину него и за целу Републику Србију изузетно важном пројекту је недвосмислена, о чему најбоље говори чињеница да смо за то прошле године издвојили више од 87 милиона динара. Реализација тих пара је, кроз конкурсе које реализује Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе 2021” у току, а у целом том пројекту су, разуме се, ангажоване и институције културе чији оснивач је покрајинска администрација. Тако ће бити и у времену које је преостало до 2021. године, која ће бити круна тог великог пројекта.
