Међу њима је Предлог закона о финансирању политичких активности, којим ће се, како тврде из Немањине, обезбедити транспарентно праћење трошкова током и по завршетку изборног процеса.
И сада је задржано је постојеће решење да се политичке странке могу финансирати из јавних и приватних извора. Међутим, једна од битнијих новина је то што ће политички субјекти, након што се закон усвоји, моћи да се задужују искључиво код банака и других финансијских организација којима је то основна делатност. Сматра се да ће тако бити спречена могућност задуживања код физичких и правних лица, која би давањем позајмице могла да остваре утицај на странке.
Максимална висина кредита и зајма до које се политички субјекти задужују код банака и других финансијских организација, на годишњем нивоу, може износити до 25 посто средстава која се обезбеђују из јавних извора за финансирање редовног рада или покриће трошкова изборне кампање, са роком отплате најдуже до три године.
У предлогу је остао исти проценат који држава издваја за покриће изборне кампање и он износи 0,07 посто буџета. Предлог је да се 35 посто новца распоређују у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења изборне листе дали изјаву да ће користити средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање. Према важећем закону то је 20 посто.
Олакшице за изборно јемство
По новом предлогу следе олакшице везане за изборно јемство. Политички субјекат који је дао изјаву да намерава да користи средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање, а не положи изборно јемство, у року од три дана од дана проглашења свих изборних листа, односно утврђивања коначне листе кандидата, има право на средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање, али само ако на изборима освоји најмање један посто важећих гласова, или 0,2 посто када је реч о странкама националних мањина. Са друге станке, партије које не освоје овај минимум гласова, мораће да врате новац који су од државе добили као аконтацију за кампању у року од месец дана од проглашења изборних резултата.
Ова средства уплатиће се у року од пет дана од доношења одлуке којом се утврђује збирна изборна листа, али само странкама које положе изборно јемство. Преостали део додељиваће се подносиоцима изборних листа које су прешле цензус од три посто, сразмерно броју освојених мандата, у року од пет дана од усвајања извештаја о резултатима избора. У случају одржавања избора по већинском изборном систему, као што је случај са председничким, прва рата од 35 распоређиваће се у једнаким износима предлагачима кандидата, а остатак победнику на изобрима. Ако се избори одржавају у два изборна круга, преостали део средстава распоређује се предлагачима кандидата сразмерно броју гласова које су освојили у другом изборном кругу.Новопредложена решења треба да омогуће још ефикаснију државну контролу страначких финансија.
Влада истиче да се сада јасно утврђују и разграничавају обавезе Агенције за спречавање корупције, Државне ревизорске институције и других органа. Уводи се обавеза Министарства финансија да пропише да се програмом ревизије обавезно обухватају парламентарне странке на републичком нивоу. Исто тако, директор Пореске управе мораће да у годишњи или ванредни план пореске контроле уврсти даваоце финансијских средстава и других услуга политичким субјектима, у складу са извештајем Агенције за спречавање корупције о финансирању политичких активности и субјеката.
Одредбама овог закона се прописује да су политичке странке дужне да, акције и уделе које су стекле пре ступања на снагу овог закона отуђе у року од годину дана. Наведене одредбе, како се прецизира, нису у супротности са уставним начелом забране повратног дејства закона, пошто је овај пропис установио забрану власништва политичких странака над уделима и акцијама. Сматрају да је рок који је дат да се обави цео посао довољан за постизање правичне накнаде приликом отуђења удела и акција. На тај начин, истичу, створена је могућност да се све политичке странке финансирају под једнаким условима и функционишу у јединственом правном режиму.
Плафон за чланарину 3.000 динара годишње
Приватне изворе финансирања политичке активности чине чланарина, прилог, наследство, легат и приход од имовине. Чланарина је новчани износ који члан политичке странке редовно плаћа на начин и под условима утврђеним статутом или њеним другим општим актом. Сада се прецизира да максимални износ чланарине не може да прелази 3.000 динара на годишњем нивоу. Члан политичке странке дужан је да уплату чланарине врши искључиво са свог текућег рачуна.
Једино се чланарина чији износ не прелази 1.000 динара годишње може платити у готовини, или путем уплатнице. Ако се чланарина плаћа у готовини, одговорно лице политичке странке дужно је да изда признаницу о примљеној чланарини.
Физичко, или правно лице може бити донатор политичке странке. Сада је преполовљена маскимална вредност за физичко лице, које може годишње да поклони највише 10 просечних зарада, а правно 30, уместо досадашњих 200 просечних плата.
Приликом предлагања овакве одредбе, Влада је имала у виду уставну улога политичких странака, да им се јемчи и признаје улога у демократском обликовању политичке воље грађана. Такође, водило се рачуна о примени утврђених стандарда у регулисању финансирања политичких странака, антикоруптивних стандарда међународних институција, као и о концепту финансирања партија из јавних извора, који им гарантује значајан износ из буџетских средстава.
Подсећа се да партије имају и право на средства која стичу од правних и физичких лица, те да би у складу са јавним интересом, ограничавање финансирања политичких странака преко власништва над уделима и акцијама, значило и превентивно онемогућавање њиховог коруптивног финансирања кроз послове и учешће у привредним активностима. Дакле, политичким странкама је омогућено да саме, својом вољом, изврше отуђење власништва, док је губитак права на финансирање из јавних извора установљен као директна мера у случпају непоштовања прописане законске обавезе.
С. Станковић
